Govornici

dr Jelena Begović je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Ministarka Begović, kao direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu i kao naučni savetnik u Institutu od 1998. godine, dala je značajan doprinos molekularnoj genetici i biotehnologiji sa preko 60 naučnih publikacija. Predstavljala je Srbiju u Odboru guvernera Međunarodnog centra za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju od 2011. godine, obezbeđujući značajna sredstva za naučne projekte. Takođe, odigrala je ključnu ulogu u uspostavljanju nacionalne banke genomskih podataka u Srbiji i unapređenju razvoja biomedicine i biotehnologije kroz projekat kampusa BIO4. Diplomirala je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je takođe magistrirala i odbranila doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne genetike. 

Mirek Dušek je  izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, gde je odgovoran za globalno programiranje i istovremeno obavlja funkciju rukovodioca za Evropu i Evroaziju. Njegova uloga je ključna u definisanju strateške vizije Foruma i koordinaciji najvažnijih događaja, uključujući prestižni Godišnji sastanak u Davosu. Prethodno je stekao značajno iskustvo u javnoj diplomatiji, radeći u Ambasadi SAD u Bagdadu i kao direktor Američkog centra pri Ambasadi SAD u Pragu. Mirek je magistrirao međunarodne studije na Univerzitetu u Redingu i poseduje diplomu iz političkih nauka sa Karlovog univerziteta u Pragu.

Ivana Živković je pomoćnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, pomoćnica administratora Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i direktorka Regionalne kancelarije za Evropu i Zajednicu nezavisnih država od 2022. godine. Prethodno je obavljala funkciju generalne direktorke za ekonomske poslove i razvojnu saradnju u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Republike Hrvatske. Bila je angažovana na različitim pozicijama u oblasti razvoja, regionalne saradnje, trgovine i ekonomske diplomatije i imala je vodeću ulogu u uspostavljanju okvira za međunarodnu razvojnu saradnju u Hrvatskoj. Diplomirala je ekonomiju, a potom završila master studije iz međunarodne ekonomije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.

Kristofer A. Vojt je rukovodilac Katedre za biološko inženjerstvo na Institutu tehnologije u Masačusetsu (MIT), gde takođe nosi titulu Danijel I.C. Vang profesora. On je cy-direktor Centra za sintetičku biologiju na MIT-u i suosnivač MIT-Broad Foundry, gde igra vodeću ulogu u razvoju sintetičke biologije. Profesor Vojt završio je osnovne studije hemijskog inženjerstva na Univerzitetu u Mičigenu u En Arboru i doktorirao biohemiju i biofiziku na Kalifornijskom tehnološkom institutu. Postdoktorsko istraživanje nastavio je u oblasti bioinženjeringa na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Svoju akademsku karijeru započeo je na Katedri za farmaceutsku hemiju Univerziteta Kalifornije u San Francisku. 2011. godine pridružio se Katedri za biološki inženjering na MIT-u kao vanredni profesor.

Dr Džordž D. Jankopulos je suosnivač, predsednik i  glavni naučni savetnik kompanije Regeneron Pharmaceuticals. Kao jedan od osnivača kompanije, vodeći izumitelj i kreator lekova, Jankopulos je doprineo da Regeneron postane jedan od lidera u oblasti biotehnologije, razvijajući brojne lekove odobrene od strane Uprave za hranu i lekove (FDA) i istraživačke proizvode gotovo sve razvijene u laboratorijama kompanije. Dr Jankopulos je među najcitiranijim naučnicima u svetu, sa značajnim publikacijama u oblasti kloniranja, biologije brojnih faktora rasta i drugih otkrića koja su doprinela razvoju lekova i tehnologija kompanije Regeneron. Stekao je zvanje doktora medicine na Koledžu lekara i hirurga Univerziteta Kolumbija i doktorirao biohemiju i molekularnu biofiziku na Postdiplomskim studijama umetnosti i nauka Univerziteta Kolumbija.

Dr Danilo Mandić je profesor obrade signala i mašinske inteligencije Inženjerskog fakulteta na Imperijal Koledžu u Londonu. Ekspert je za statističku teoriju učenja, mašinsku inteligenciju i statističku obradu signala, sa posebnim akcentom na primene u biomedicini i finansijama. Autor je više od 600 članaka u naučnim časopisima, radova sa konferencija i istraživačkih monografija. Dr Mandić je član IEEE (Instituta inženjera elektrotehnike i elektronike) i dobitnik Nenis Gabor nagrade 2019. godine za „Izuzetna postignuća u neuralnom inženjeringu“, koju dodeljuje Međunarodno društvo neuronskih mreža (INNS). Takođe, dobitnik je nagrade za najbolji rad u časopisu IEEE Signal Processing 2018. godine i nagrade za izuzetan rad na IEEE ICASSP konferenciji 2021. godine. Pored toga, dobio je nagradu u 2023. godini u okviru IEEE Engineering in Medicine and Biology Prize Paper Awards i koautor je još šest nagrađivanih članaka. On je jedan od vodećih članova Inicijative za mašinsko učenje na Imperijal Koledžu i predsednik Međunarodnog društva neuronskih mreža. Dobitnik je Nagrade predsednika za izuzetnost u nadgledanju istraživanja na Imperijal Koledžu. Dr Mandić je 1999. godine odbranio doktorat na Imperijal Koledžu u Londonu, specijalizujući se za nelinearnu adaptivnu obradu signala.

Katarina Pavičić trenutno je savetnica premijera Republike Srbije, specijalizovana za budžet i finansije. Stekla je obimno iskustvo u javnim finansijama i administraciji, obavljajući više odgovornih i visokih funkcija u državnim organima Srbije. Od 1995. do 2018. godine radila je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je bila šefica računovodstva i šef Sektora za budžet i finansije. Nakon toga, Katarina se bavila nadzorom političkog finansiranja u Agenciji za sprečavanje korupcije, gde je radila od 2018. do 2020. godine. U 2021. godini pridružila se Ministarstvu odbrane kao pomoćnica ministra za budžet i finansije.

Adam Rotenbaher je operativni direktor Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT). Sa više od 20 godina iskustva u implementaciji inovacionih i regionalnih politika EU, kao i opsežnim praktičnim iskustvom u javnom i privatnom sektoru, Adam igra ključnu ulogu u upravljanju operativnim aktivnostima EIT-a. On nadgleda osnovne poslovne jedinice instituta kako bi obezbedio postizanje njegovih ciljeva i podržava Upravni odbor EIT-a u strateškom odlučivanju i nadzornim funkcijama.

Ala Voldman-Rantcer je potpredsednica za strategiju i politiku u Good Food Institute Israel. Ala upravlja strateškim odnosima, podstičući vladu i strateške partnere da maksimiziraju finansiranje, resurse i infrastrukturu kako bi olakšali rast sektora alternativnih proteina, podižući prepoznatljivost ove oblasti kao tehnološkog rešenja za klimatske promene i bezbednost hrane. Ala ima više od sedam godina iskustva u vođenju velikih, dugoročnih projekata sa kompanijama u Sjedinjenim Državama, Indiji i Evropi. Pre nego što se pridružila GFI-u, Ala je bila direktorka projekta u Goldratt Consulting Ltd. Diplomirala je hemiju na Univerzitetu u Tel Avivu i stekla master diplomu iz materijalnih nauka na Vejcmanovom institutu nauka.

An Gjubel je generalna direktorka Prologica Healthcare i VBHC (Value-Based Healthcare) ambasadorka za Centralnu Evropu zadužena za podatke i IT. Ona igra ključnu ulogu u unapređenju okvira digitalnog zdravstva, posebno unutar Evropskog prostora zdravstvenih podataka (EHDS). Sa više od 25 godina iskustva u tehnologiji i upravljanju u zdravstvu, usmeravala je svoju kompaniju Prologica na korišćenje veštačke inteligencije i poslovne inteligencije za poboljšanje upotrebe zdravstvenih podataka. Pod njenim vođstvom, Prologica se posvetila transformaciji zdravstva otključavanjem potencijala podataka, koji je ključna komponenta EHDS okvira. Njena angažovanost u VBHC-u dodatno podržava cilj EHDS-a da poboljša isporuku zdravstvenih usluga kroz odlučivanje zasnovano na podacima i bolje ishode za pacijente.

Ajtug Goksu je rukovodilac odeljenja globalne mreže i odnosa sa državama pri Svetskom ekonomskom forumu. Pre ove uloge, Goksu je bio odgovoran za rad Svetskog ekonomskog foruma sa vladama jugoistočne Evrope i ključnim evropskim komesarima. Pre nego što se pridružio Forumu radio je kao komercijalni diplomata u Ambasadi Turske u Londonu i obavljao različite funkcije u Ministarstvu trgovine Turske. Ajtug je magistrirao javne poslove na Prinstonskoj školi za javne i međunarodne poslove i diplomirao međunarodne odnose na Univerzitetu u Ankari, Turska.

Barna Kovač savetnik u Stalnom predstavništvu Mađarske pri EU i služi kao generalni sekretar Inicijative BIOEAST, inicijative Centralne i Istočne Evrope, koja nudi zajednički strateški okvir za istraživanje i inovacije u cilju napredovanja održivih bioekonomija u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Pre svoje trenutne uloge, Barna je radio kao naučni i politički službenik u Generalnom direktoratu za istraživanje i inovacije Evropske komisije, u jedinici za strategiju bioekonomije, gde je takođe imenovan za sekretara Stalnog komiteta za poljoprivredna istraživanja. Takođe, radio je i u Evropskom parlamentu u Briselu, kao i u mađarskom Ministarstvu poljoprivrede i Mađarskoj statističkoj službi. Doktorirao je poslovu administraciju i menadžment na Univerzitetu ekonomskih nauka i javne administracije u Budimpešti.

Bence Horvat je generalni direktor kompanije Spicy Analytics. Gospodin Horvat, sa 15 godina iskustva u analizi u zdravstvu, obavljao je liderške pozicije u odeljenjima za istraživanje tržišta i analize u Aventis Pharma, kasnije u Sanofi Aventis i Egis Pharmaceuticals. Nakon nekoliko godina provedenih u raznim multinacionalnim farmaceutskim kompanijama, Bence je 2006. godine osnovao Thesys Labs Ltd., koja je kasnije postala vodeća konsultantska kompanija u farmaciji, Thesys Group, gde je postao generalni direktor. Ima diplomu iz poslovne administracije i menadžmenta sa IBS Međunarodne poslovne škole.

Bojana Mirosavljević je direktorka za strategiju zagovaranja prava pacijenata u Centru za retke bolesti kompanije ICON u Srbiji. Ima više od 15 godina iskustva u strategiji zagovaranja prava pacijenata sa retkim bolestima, posebno u procesu kliničkog razvoja. Ona je hemičarka i embriolog specijalizovana za genetsko testiranje pre implantacije (PGT). Dr. Bojana Mirosavljević je osnivačica i predsednica Udruženja pacijenata ŽIVOT (LIFE), asocijacije posvećene podršci deci sa retkim bolestima i unapređenju istraživanja u ovoj oblasti. Bojana ima obimno iskustvo u kreiranju i implementaciji strategija zagovaranja prava pacijenata za retke bolesti u sektorima farmacije i organizacija za ugovorno istraživanje (CRO). Njeni napori su doveli do uspešnog lobiranja za Zojin zakon, koji je značajno unapredio pristup dijagnozi i skriningu novorođenčadi u Srbiji. Pored toga, ona je sertifikovana EUPATI ekspert za pacijente sa retkim bolestima i priznata je za svoj uticajni rad dobivši prestižnu EURORDIS Black Pearl nagradu.

Dr Branka Rakić je naučna saradnica na Institutu za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije u Novom Sadu.  Nakon što je završila studije molekularne biologije u Beogradu, Branka Rakić je doktorirala u Austriji u oblasti epigenetike. Radila je kao toksikološkinja u farmaceutskoj industriji i sarađivala kao naučna konsultantkinja sa istraživačkim centrima u Sjedinjenim Državama. Nakon povratka u Srbiju, odlučila je da osnuje svoj startap, ali i da se vrati na nauku i istraživanje kroz svoj rad u institutu. Kao vođa tima, aktivno je uključena u primenu veštačke inteligencije u zdravstvu i životnim naukama i priznata je kao jedna od vodećih stručnjakinja u ovoj oblasti na nacionalnom i regionalnom nivou.

Dr Brin Stanton je tematska liderka u bioekonomiji u Centru za četvrtu industrijsku revoluciju Svetskog ekonomskog foruma. Dr Stanton je obavljala vodeće, strateške, uloge u razvoju poslova, kao i tehničke uloge. Pre nego što se pridružila Forumu, osnovala je više kompanija. Brin je provela pet godina u kompaniji Ginkgo Bioworks kao direktorka programa i biološka inženjerka, igrajući ključnu ulogu u rastu kompanije u vodeću kompaniju u industriji sintetičke biologije. Tada je suosnovala Joyn Bio, gde je provela više od četiri godine kao rukovoditeljka strateške inovacije i mikrobne inženjerije. Takođe je bila angažovana kao partnerka u Sapir Venture Partners pre nego što se preselila u Forum. Dr Stanton je diplomirala na Univerzitetu u Oregonu, gde je stekla diplome iz biohemije i francuskog jezika, a zatim je doktorirala biomolekularnu hemiju na Univerzitetu u Viskonsinu–Medison.

Dr Draško Drašković trenutno obavlja funkciju rukovodioca za istraživanje u UNDP Accelerator Labs pri programu Ujedinjenih nacija za razvoj. Ima bogato i raznovrsno iskustvo u oblasti inovacija. Sarađivao je sa vladama, privatnim sektorom i nevladinim organizacijama. Pre trenutne funkcije, dr Drašković radio je kao ekspert za inovacije u Međunarodnoj telekomunikacionoj uniji (ITU) Ujedinjenih nacija u Ženevi. Njegovo iskustvo uključuje i poziciju višeg saradnika u CERN-u, gde je bio odgovoran za razvoj novih instrumenata za HiLumi nadogradnju Velikog hadronskog kolajdera. Dr Drašković je priznat kao Global Shaperod strane Svetskog ekonomskog foruma i uvršten među Top 100 Digital Shaper-a u Švajcarskoj od strane DigitalSwitzerland. Bio je predavač na inženjerskim kursevima na univerzitetima u Londonu i Madridu, a doktorat je stekao u oblasti bezžičnih komunikacija u Londonu. Njegova akademska postignuća priznata su dobijanjem Marija Kiri postdoktorske stipendije, koja se dodeljuje izvanrednim mladim istraživačima od strane Evropske unije.

Dr Elcin Zan je rukovoditeljka katedre za nuklearnu medicinu u Klinici Klivlend u Sjedinjenim Američkim Državama. Ona je radiološkinja sa dvostrukom licencom, specijalizovana za neuroradiologiju i nuklearnu medicinu. Pre trenutne funkcije, dr Zan je bila direktorka nuklearne teranostike na NYU Langone Health klinici šest godina, a takođe je bila i docentkinja kliničke radiologije na Weill Cornell Medicine koledžu i asistentkinja radiologa u bolnici New York-Presbyterian Hospital-Weill Cornell Campus. Dr Zan završila je doktorske studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ankari u Turskoj, gde je završila specijalizaciju iz radiologije 2004. godine. Nakon toga, završila je specijalizaciju iz neuroradiologije u akademskom medicinskom centru Johns Hopkins Hospital 2016. godine.

Hanko Balaž trenutno obavlja funkciju ministra kulture i inovacija u Vladi Mađarske. Od 2010. godine, Hanko je imao savetničke uloge u ministarstvima Mađarske u vezi sa zdravstvenim i farmaceutskim razvojem. Bio je ministarski poverenik za razvoj visokoškolskih ustanova (2017-2020) i od decembra 2022. godine obavlja funkciju državnog sekretara za visoko obrazovanje, inovacije i stručno obrazovanje. Doktorirao je farmaciju na Univerzitetu Semelvajs 2005. godine i poseduje stručne kvalifikacije u farmceutskoj organizaciji i bolničko-kliničkoj farmaciji. Postao je rukovodilac odeljenja i glavni farmaceut na Univerzitetu Semelvais, a kasnije je bio i prorektor za strategiju i razvoj. Ima dve decenije nastavnog iskustva i 2023. godine je dobio zvanje univerzitetskog profesora.

Dr Fabio Skano je predstavnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji i specijalni izaslanik regionalnog direktora za Zapadni Balkan. Ima više od 20 godina iskustva u upravljanju programima javnog zdravlja i razvoju politike u oblastima kao što su kontrola bolesti, odgovor na epidemije i jačanje regulatornih okvira. U Kini je nadgledao sve programe koji su se odnosili na prenosive i neprenosive bolesti u Kancelariji SZO u Kini. Od januara 2020. godine predvodio je SZO u sprovođenju mera za suzbijanje virusa COVID-19 u Kini, a zatim je pružao podršku Evropskoj kancelariji SZO u upravljanju merama tokom pandemije. Dr Skano diplomirao je medicinu na Univerzitetu u Padovi, završio postdiplomske studije iz oblasti zaraznih bolesti i tropske medicine i poseduje zvanje člana prestižnog programa Yale World Fellows.

Filipe je senior urednik u časopisu Nature Biomedical Engineering. Pre nego što je preuzeo trenutnu funkciju, proučavao je uticaj biomehanike tumorskog mikrookruženja u Vistar institutu u Filadelfiji, a nedavno je razvijao kompozitne biomaterijale za isporuku lekova protiv raka na NOVA univerzitetu u Lisabonu. Ranije, na Kvin Meri univerzitetu u Londonu, gde je doktorirao 2015. godine, proučavao je kako ćelije kože reaguju na svoje mikrookruženje koristeći napredne mikroizrađene biomaterijale i razvijao mikropaternovane površine za visoko-sadržajni skrining lekova.  

Dr Igor Peško je prodekan za razvoj i finansije i direktor departmana za građevinarstvo i geodeziju na Fakultetu tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu. Suosnivač je udruženja DigiCon, član Upravnog odbora u BIM Srbija i predsednik Komisije U442 za informaciono modeliranje građevina (Building Information Modeling). Njegovo istraživanje je usmereno na upravljanje izgradnjom i projekte u građevinskoj industriji. Kao autor i koautor, objavio je više od 70 naučnih radova u međunarodnim i nacionalnim časopisima i konferencijama. Takođe, Igor je učestvovao u nekoliko projekata koje je finansiralo Ministarstvo nauke Republike Srbije. Stekao je zvanje doktora nauka u oblasti upravljanja izgradnjom sa specijalizacijom za veštačku inteligenciju na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Dr Ivan Tanasijević je istaknuti profesionalac sa snažnom pozadinom u primenjenoj matematici i teorijskoj fizici. Doktorirao je primenjenu matematiku i teorijsku fiziku na Univerzitetu u Kembridžu, Velika Britanija, gde su njegovi istraživački interesi obuhvatali različite oblasti, uključujući biofiziku, mehaniku fluida, pokretne mikroorganizme, veštačke mikroplivače, kolektivno kretanje i sinhronizaciju.

Pre doktorata, Ivan je završio osnovne studije na Univerzitetu u Kembridžu, gde je stekao titule Bečelor of Arts (BA) i Master of Matematiks (MMath).

Sa jakim akademskim temeljima i doktoratom sa jedne od vodećih svetskih institucija, Ivan sada radi kao postdoktorant u Institutu za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije Srbije (IVI), fokusirajući se na projekat „Dizajn malih molekula uz pomoć veštačke inteligencije“. Prethodno je sprovodio istraživanja kao istraživački stažista na Školi inženjerstva Univerziteta u Liverpulu i na Odeljenju za primenjenu matematiku i teorijsku fiziku (DAMTP) Univerziteta u Kembridžu.

Ivan Tanasijević donosi bogatstvo znanja i istraživačke ekspertize u svoju ulogu šefa beogradske kancelarije, doprinoseći misiji instituta i proširujući njegovo prisustvo u oblasti veštačke inteligencije. Fokus njegovog istraživanja leži u primeni veštačke inteligencije u zdravstvu i prirodnim naukama. Pored toga, njegov rad se odnosi i na razvoj lekova, gde se tehnologije veštačke inteligencije koriste za ubrzavanje otkrivanja i optimizacije novih terapijskih jedinjenja.

Integrisanjem naprednih modela mašinskog učenja i bioloških podataka, njegovo istraživanje ima za cilj da pojednostavi procese otkrivanja lekova, unapredi preciznu medicinu i poboljša rezultate kod pacijenata. Kroz interdisciplinarnu saradnju, njegovi napori doprinose premošćavanju jaza između inovacija u oblasti veštačke inteligencije i praktičnih primena u farmaceutskim istraživanjima i zdravstvenim sistemima.

Dr Mihailo Jovanović je direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktor ekonomskih nauka postao je 2012. godine, da bi svoju drugu doktorsku tezu odbranio iz oblasti matematike i računarstva 2022. godine na Kriminalističko-policijskom Univerzitetu u Beogradu. Doprineo je u osnivanju Kancelarije za IT i eUprave Vlade Republike Srbije 2017. godine, na čijem čelu je bio direktor od 2017. do 2022. godine. Obavljao je funkciju ministra informisanja i telekomunikacija od 2022. do 2024. godine. Zaslužan je za intenzivan razvoj usluga i infrastrukture elektronske uprave, digitalnoj transformaciji javne uprave, napretku digitalne ekonomije, ali i prepoznatljivosti, poverenju i veri građana u eUpravu. Izgradnjom Državnog data centra u Kragujevcu, kao i implementacijom elektronskih usluga Bebo, dobro došla na svet, eVrtić, eUpis, Moja srednja škola, eSanduče, elektronski potpis u klaudu i mnogih drugih na Portalu eUprava ostavio je neizbrisiv trag u digitalizaciji javne uprave u Srbiji.

Dr Miljana Tanić je viša naučna saradnica na Odeljenju eksperimentalne onkologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, rukovoditeljka projekta TRACEPIGEN, osnivačica i generalna direktorka kompanije PuppyPrint Genomics i istraživačica na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Miljana je diplomirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Molekularna biologija i fiziologija 2008. godine. Svoju doktorsku tezu odbranila je 2012. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Madridu. Tokom svoje naučne karijere dr Miljana Tanić je objavila 15 naučnih publikacija, od kojih 9 kao prvi autor, u prestižnim svetskim naučnim časopisima kao i brojne apstrakte na nacionalnim i internacionalnim konferencijama. Dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja uključujući nacionalnu stipendiju za žene u nauci sponzorisanu od strane L’Oreal i UNESCO-a (L’Oreal/UNESCO For Women in Science National Fellowship) kao i Marie Sklodowska-Curie stipendiju (Marie Sklodowska-Curie Actions COFUND Fellowship).

Dr Miloš Đorđević je naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinča,  Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu. Već dvadeset godina bavi se fizikom visokih energija kao član Kolaboracije CMS u CERN-u i to prevashodno fizikom Higgs bozona, kao i algoritmima za rekonstrukciju događaja u realnom vremenu. U CERN-u je imao više prestižnih pozicija (Research Fellow, Corresponding Associate) i bio rukovodilac nekoliko istraživačkih grupa. Poslednjih godina se bavi se biofizičkim Monte Karlo simulacijama uticaja zračenja na žive sisteme; na nivou ćelija i na sub-ćelijskom (DNK) nivou. Član je Kolaboracija Geant4 i Geant4-DNA i rukovodilac je bilateralnog projekta „Pavle Savić“ sa Francuskom. Autor je i koautor više od 25 publikacija i održao je više od 30 predavanja po pozivu iz fizike visokih energija, kao i biofizike na vodećim međunarodnim konferencijama.

Dr. Nadažda Gračeva je rukovoditeljka odseka nuklearne medicine u kompaniji Swiss Rockets AG. Nadežda je naučnica sa bogatim iskustvom u oblastima radiohemije i radiofarmacije. Stekla je doktorat na švajcarskom tehničkom univerzitetu ETH Cirih, gde se bavila razvojem novih radioaktivnih nuklida za ciljanu radionukleidnu terapiju. Nakon daljeg obrazovanja na Odseku za klinička istraživanja na Univerzitetskoj klinici u Bazelu, pridružila se kompaniji RocketVax kako bi podržala upravljanje kliničkim studijama i kliničku nauku. Dr. Gračeva je takođe uspešna autorka nekoliko naučnih publikacija i koautorka najboljeg doprinosa na Kongresu Evropske asocijacije za nuklearnu medicinu (EANM), za koji je 2018. godine dobila EANM Marija Kiri nagradu.

Dr Nataša Jovanović Lješković više od 20 godina radi na preseku biznisa, inovacija i akademske zajednice, kako u Srbiji tako i na međunarodnom nivou, kombinujući svoje bogato iskustvo u nauci sa brojnim liderskim i menadžerskim ulogama. Nataša je izvanredan posrednik i inicijator saradnje, koja sa zadovoljstvom prepoznaje i stvara nove mogućnosti, dok aktivno podstiče i olakšava zajedničke projekte.

Trenutno je dekanka Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu i angažovana je na raznim pozicijama koje se odnose na komercijalizaciju inovacija, transfer tehnologije, razvoj biznisa, biotehnologiju i digitalno zdravstvo (FIP, Svetska banka, NALED, IMGGE, Vinča). Pre trenutne funkcije obavljala je menadžerske uloge u farmaceutskim kompanijama (BioConnection i MSD u Holandiji). Nataša je doktorirala farmaceutske nauke (biotehnološki lekovi) na Utreht Univerzitetu u Holandiji.

Dr Nenad Tomašević je generalni direktor i osnivač kompanije Dren Bio, biofarmaceutske kompanije koja je usmerena na razvoj inovativnih terapija sa ciljem unapređenja lečenja pacijenata sa malignim  i drugim teškim bolestima. Pre trenutne funkcije, dr Tomašević je bio na poziciji potpredsednika za istraživanja u kompaniji Allakos, čiji je suosnivač. Tokom rada u Allakos-u, bio je odgovoran za sve istraživačke i ne-kliničke razvojne funkcije. Pre osnivanja Allakos-a, dr Tomašević je radio u kompanijama KaloBios i Nuvelo, gde je bio fokusiran na razvoj terapeutskih antitela. Svoju karijeru je započeo u kompaniji Cytokinetics nakon što je stekao doktorat iz proteinske hemije na Univerzitetu u Beogradu i završio postdoktorsku obuku u Nacionalnim institutima za zdravlje (NIDDK, Odsek za genetiku i biohemiju) u Betesdi, Merilend.

Dr. Nevenka Dimitrova je izvršna direktorka za biomedicinske podatke i tehnologiju u Memorijalnom Sloan Ketering kancer centru u Sjedinjenim Američkim Državama. Prethodno je bila potpredsednica za nauku o podacima i inženjerstvo podataka u kompaniji GlaxoSmithKline, gde je kombinovala svoje tehnološke inovacije u veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju sa naprednim arhitekturama podataka na klaudu i informatike u zdravstvu, služeći celom sektoru biofarmaceutskih istraživanja i razvoja (10,000 ljudi), uključujući otkrivanje ciljeva, biomarkere, klinička ispitivanja i proizvodnju. Ranije, kao tehnička direktorka za onkološku informatiku i genomiku u kompaniji Philips, uspela je da od istraživanja dođe do tržišnog uspeha i uticala je na otvaranje novih poslovnih prilika u kliničkoj informatici. S doktorskom diplomom iz računarskih nauka, 140 naučnih radova i preko 70 odobrenih patenata u oblasti mašinskog učenja, Nevenka je priznata za svoje tehničko vođstvo i spoljne saradnje, dobivši nagradu Gilles Holst, najviše priznanje kolega u kompaniji Philips. Njena stručnost i interesovanja su usmerena na unapređenje kliničkih ishoda u onkologiji, epidemiologiji i imunologiji.

Dr Ričard P. Baum je predsednik ICPO ( Međunarodni centri za preciznu onkologiju ) Akademije, član Upravnog odbora ICPO i konsultant Naprednog centra za radiomolekularnu preciznu onkologiju (RPO) u klinici Curanosticum Visbaden-Frankfurt u Nemačkoj. Više od 22 godine, do kraja 2019. godine, bio je predsednik Centra za molekularnu radioterapiju i molekularnu sliku u Centralnoj klinici u Bad Berki. Prof. Baum je klinički naučnik koji je učestvovao u uvođenju peptid-receptor radionuklidne terapije (PRRT) za neuroendokrine tumore (NET). On je izveo prvu PRRT terapiju u Nemačkoj u Medicinskom centru Univerziteta u Frankfurtu. Nagrađen je brojnim priznanjima, kao što su Malinokdt priznanje 1990. godine, GLORINET nagrada 2014. godine i Saul Herc nagrada 2019. godine od SNMMI (jedna od najprestižnijih nagrada za životno delo u oblasti nuklearnomedicinske terapije). Trenutno, Ričard P. Baum ima nekoliko gostujućih i saradničkih profesorskih pozicija širom sveta. Stekao je zvanje doktora medicine sa specijalizacijom iz endokrinologije na Univerzitetu Johanes Gutenberg u Majncu.

Dr Sadra Bahšandeh je senior urednik u časopisu Nature Reviews Bioengineering. Diplomirao je mašinstvo na Iranskom univerzitetu nauke i tehnologije, a zatim je stekao master diplomu iz biomedicinskog inženjerstva na Delft Univerzitetu tehnologije. Doktorske studije je završio u istraživačkim grupama Amaje Cipitrije i Pitera Fracla na Institutu Maks Plank u Potsdamu, Nemačka. Dr Bahšandeh se pridružio akademskoj izdavačkoj kući Springer Nature u martu 2022. godine, gde je učestvovao u pokretanju časopisa Nature Reviews Bioengineering. Trenutno živi i radi u Berlinu.

Dr Vladimir Cmiljanović je osnivač, predsednik i generalni direktor kompanije Swiss Rockets AG, kao i osnivač, potpredsednik i generalni direktor kompanije Rocketvax AG, obe sa sedištem u Bazelu, Švajcarska. Dr Cmiljanović je istaknuti preduzetnik u farmaceutskoj industriji, priznati medicinski hemičar i uspešan naučnik u oblasti kancera sa više od 15 godina iskustva u razvoju onkoloških lekova. Godine 2011. osnovao je PIQUR Therapeutics, koju je razvio u međunarodnu biotehnološku kompaniju. 2014. godina osvojio je Nagradu mladog preduzetnika Severozapadne Švajcarske, a 2015. godine Nagradu Švajcarskog ekonomskog foruma. Godine 2016. osnovao je TargImmune Therapeutics, biotehnološku kompaniju usredsređenu na imunoterapije usmerene na ćelije kancera. Godine 2018. osnovao je Swiss Rockets, a 2020. kompaniju RocketVax AG. Godine 2021. osnovao je kompaniju Torqur AG i iste godine bio nagrađen Nagradom Nikola Tesla od Vlade Republike Srbije za svoje izuzetne naučne i preduzetničke doprinose, a 2023. godine nagradom Tesla Spirit Award od Tesline naučne fondacije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Vladimir Gligorijević je senior direktor AI-ML u Prescient Design, u okviru Genentech R&D (gRED). Stekao je master diplomu iz teorijske fizike na Univerzitetu u Beogradu. Nakon toga, studirao je računarske nauke i bioinformatiku, fokusirajući se na integraciju podataka putem mašinskog učenja, sa primenama na anotaciju proteina i genoma, završavajući svoj doktorat na Imperijal koledžu u Londonu. Zatim je priključio Institutu Flatiron, gde je ostao skoro četiri godine. Gligorijevićev rad na predviđanju strukture i funkcije proteina služio je kao motivacija i osnova za nekoliko pristupa dizajnu makromolekula. Gligorijević je suosnivač Prescient Design i vodio je integraciju kompanije u Roche i Large Molecule Drug Discovery (LMDD) u gRED-u.

Dr Šadab Kan je istraživač u oblasti veštačke inteligencije u zdravstvu i osnivački savetnik za veštačku inteligenciju u kompaniji Ruya Genomics. Donedavno je bio viši potpredsednik za veštačku inteligenciju i primenjene nauke u kompaniji M42, gde je predvodio tim naučnika i inženjera u rešavanju problema u oblasti veštačke inteligencije u zdravstvu. Predvodio je kompaniju M42 i u oblasti genomske veštačke inteligencije, a njegov tim je razvio generativna AI rešenja kao što je Med42 . Pre nego što se pridružio kompaniji M42, radio je kao istraživač u oblasti veštačke inteligencije u zdravstvu u kompaniji Inception (G42) u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U kompaniji Inception, dr Kan je bio jedan od prvih članova fakulteta na Univerzitetu za veštačku inteligenciju Mohamed Bin Zajed (MBZUAI). Pre dolaska u UAE, Šadab je bio stipendista radiologije u Harvardskoj medicinskoj školi i Bostonskoj dečijoj bolnici. Doktorirao je na Dartmut koledžu 2016. godine, gde je dobio prestižnu William H. Neukom 1964 Fellowship stipendiju za računarske nauke za istraživanje u razvijanju medicinskih uređaja i alata za analizu medicinskih podataka.

Henrik L. Ibsen je osnivač i generalni direktor kompanije E-HealthBrains, kompanije iz Danske specijalizovane za e-zdravlje i MedTech rešenja. Široko je priznat kao pionir u oblasti e-zdravlja i virtuelne nege u Danskoj. Henrik je stručnjak za e-zdravlje sa više od 30 godina iskustva u IT-u, više od 20 godina u IT-u u zdravstvu i više od decenije u oblasti virtuelne nege. Od razvojnika sistema do menadžera projekata, isporuke i računa, i na kraju direktora prodaje, napredovao je na pozicije kao što su generalni direktor/konsultant u Silverbullet Consulting Aps, generalni direktor/viši konsultant i osnivački partner u Silverbullet A/S, generalni direktor/viši konsultant i osnivački partner u OpenTelehealth Aps, direktor za međunarodni razvoj poslovanja u Doccla Ltd, Velika Britanija, i trenutno služi kao generalni direktor/viši konsultant i osnivački partner u eHealthBrains Aps.

Jelena Bojović je direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa više od 20 godina iskustva u javnim politikama, javno-privatnim partnerstvima i digitalizaciji. Kao stručnjakinja za regulatorne reforme i sprovođenje politika lokalnog ekonomskog razvoja, Jelena od 2000. godine radi na reformi zakonodavnog procesa za preduzeća, privlačenju investicija, programima podrške privredi i izgradnji partnerstava između javnog i privatnog sektora. Karijeru je započela u Međunarodnom republikanskom institutu (IRI), nakon čega je pet godina radila kao tim liderka za lokalni ekonomski razvoj u okviru USAID Programa podrške ekonomskom razvoju opština. Od 2010. godine Jelena se pridružila NALED-u, prvo kao programska direktorka, a zatim kao direktorka za javne politike.

Džerom Fabiano je zamenik generalnog direktora u EIT Health France i lider inicijativa za Evropski prostor zdravstvenih podataka (EHDS) u okviru EIT Health. EIT Health, kao zajednica znanja i inovacija (KIC) Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT), igra značajnu ulogu u promovisanju i olakšavanju implementacije EHDS širom Evrope. Ova inicijativa ima za cilj da poboljša razmenu i dostupnost zdravstvenih podataka uz održavanje visokih standarda zaštite podataka i privatnosti. Masterirao je na programu međunarodnih poslova i evropskih studija na CY Cergy Paris Université u Francuskoj, a takođe je stekao još dve master diplome: jednu iz oblasti poslovne administracije i menadžmenta, a drugu iz konkurentne inteligencije i upravljanja znanjem, u SKEMA biznis školi.

Ketrin An Foster, bivša kanadska diplomatkinja koja je vršila funkciju klimatskog atašea u Sjedinjenim Državama i bila član Kofi Ananove mreže za ljudsku bezbednost, već više od 30 godina predvodi inovacije na preseku tehnologije, politike i finansija. Obavljala je vodeće uloge u okviru evropske inicijative za klimatske promene Climate-KIC i bila izvršna direktorka Zelene digitalne finansijske alijanse, uključujući i ulogu rukovoditeljke u Radnoj grupi Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za digitalno finansiranje Ciljeva održivog razvoja (SDG). Neprekidno doprinosi inovacijama u oblasti blokčejna, veštačke inteligencije i digitalnih finansija, kao i pilot projektima i saradnjama za Banku za međunarodna poravnanja, Svetsku banku i UN radne grupe. Ona je iskusna govornica na konferencijama, istaknuta stručnjakinja i učestvuje u savetodavnim telima kao što su Globalni inovacioni hab UNFCCC i COP28UAE TechSprint, kao i u inicijativama za ubrzavanje i investicije, te u nagrađivanim startapovima u oblasti digitalnih tehnologija.

Ksenija Drašković je izvršna direktorka i osnivačica GlorifAI.ai. Ona je takođe osnivačica i predsednica korporacije KDSS, koja isporučuje rešenja za nauku o podacima u proizvodnji u različitim industrijama. Sa preko 20 godina iskustva u prediktivnoj analitici i mašinskom učenju, Drašković je istaknuta liderka i stručnjakinja u oblasti nauke o podacima. Prethodno radila kao glavna naučnica za podatke i saradnica u kompaniji Verizon, gde je vodila nagrađivani tim za nauku o podacima koji je doprineo održavanju vodeće stope odliva u industriji više od pet godina.

Ligija Kornovska je generalna direktorka Poljske bolničke federacije i predsednica Upravnog odbora u Data Lake. Ligija je bila uvrštena u Forbes-ovu listu 25 ispod 25 i 30 ispod 30, a takođe je imenovana među 100 najuticajnijih žena u oblasti veštačke inteligencije i 100 najuticajijih ljudi u poljskom zdravstvu. Ona je liderka u oblasti veštačke inteligencije u medicini, telemedicini i medicinskim podacima, kao i iskusna menadžerka startapa, investitorka i konsultantkinja koji pomaže u unapređenju digitalne transformacije u zdravstvu.

Marko Forakia obavlja funkciju potpredsednika Italijanskog udruženja zdravstvenih informacionih sistema i funkciju glavnog službenika za informisanje (CIO) lokalne zdravstvene uprave Ređo Emilije. Takođe, trenutno je vanredni profesor na Univerzitetu u Modeni i Ređo Emiliji, i radi kao konsultant za kliničke IT sisteme u Univerzitetskoj bolnici u Modeni. Pored toga, bio je gostujući istraživač na Univerzitetu u Vašingtonu.  Marko ima opsežno iskustvo u istraživanju i razvoju za privatne kompanije, uglavnom u oblasti farmakokinetičkog modelovanja, dizajna medicinskih uređaja, analize medicinskih slika, robotske simulacije i naučnog računarstva. Diplomirao je elektrotehniku i biomedicinsko inženjerstvo na Univerzitetu u Padovi (Italija), stekao master diplomu iz biomedicinskog inženjerstva i medicinske fizike na Univerzitetu u Patrasu (Grčka), kao i doktorsku diplomu iz biomedicinskog inženjerstva i analize medicinskih slika na Politehnici u Milanu (Italija).

Martin Molan je specijalista za mašinsko učenje, fokusiran na modelovanje korisnika, obrazovnu veštačku inteligenciju i podršku sistema visokih performansi u računarstvu. Martin je diplomirao matematiku na Univerzitetu u Ljubljani, magistrirao mašinsko učenje na Međunarodnoj postdiplomskoj školi Jožefa Stefana, a trenutno je na doktorskim studijama u oblasti nauke o podacima i računarstvu na Alma Mater Studiorum – Univerzitet u Bolonji, gde se fokusira na korišćenje mašinskog učenja za podršku operacijama visokih performansi u računarstvu u CINECA – najvećem i najznačajnijem računarskom centru u Italiji i jednom od najvećih u Evropi.

Piter Gudhend je generalni direktor Globalne alijanse za genomiku i zdravlje (GA4GH) i predsednik GA4GH Inc. Gudhend je igrao ključnu ulogu u osnivanju i razvoju GA4GH kao izvršni direktor, pre nego što je postao generalni direktor. Ranije je bio predsednik Ontarijskog instituta za istraživanje raka (OICR) i predsednik i generalni direktor Kanadskog društva za borbu protiv raka. Pre nego što se priključio dobrotvornom sektoru, imao je 20-godišnju karijeru u globalnoj industriji medicinskih tehnologija, uključujući strategijske liderske uloge u multinacionalnim kompanijama za zdravstvo i kao osnivački generalni direktor Health Technology Exchange (HTX).

Prof. dr Vera Artiko je predsednica Udruženja nuklearne medicine Srbije, direktorka Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog Centra Srbije, šefica Katedre za specijalističke studije iz nuklearne medicine, članica Saveta Medicinskog fakulteta i Veća za biotehničke nauke Univerziteta u Beogradu. Članica je Komiteta za infekcije i inflamatorne procese Evropskog udruženja nuklearne medicine (EANM) i predstavnica u Evropskoj školi za raznovrsna snimanja i terapiju (ESMIT), gde je i predavač. Koordinator je u mreži za snimanja Centralnoevropskog programa razmene između Univerziteta (CEEPUS). Nacionalni je predstavnik u Forumu za medicinske aplikacije Evropske organizacije za nuklearna ispitivanja (CERN). Rukovođiteljka je i učesnica u mnogim projektima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Erazmus plus i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Prof. dr Vera Artiko je dobitnica više nagrada, članica je uredničkih odbora u inostranstvu i predavačica i organizatorka mnogobrojnih domaćih i stranih stručnih sastanaka.

Purushotam Kaušik je rukovodilac Centra za četvrtu industrijsku revoluciju (C4IR) u Indiji. Pridružio se Svetskom ekonomskom forumu u martu 2020. godine, sa dvadeset pet godina iskustva u telekomunikacijama i informacionim tehnologijama, obavljajući uloge rukovodioca u prodaji i konsalting menadžmentu. Svoju karijeru započeo je 1995. godine, radeći u različitim telekomunikacionim kompanijama, uključujući Alcatel Systems, Lucent Technologies i Nortel Networks, na vodećim pozicijama u prodaji sve do 2009. godine. Od 2009. do 2016. godine, Puru je radio u Cisco Systems India, gde je bio direktor za upravljanje prodajom od 2014. do 2016. godine. Nakon toga, obavljao je ulogu starijeg savetnika u McKinsey-ju od decembra 2016. do juna 2018. godine. U aprilu 2018. godine, pridružio se kompaniji Larsen & Toubro Ltd. kao rukovodilac strategije i velikog poslovanja. Puru ima diplomu sa Pandžab inženjerskog koledža a masterirao je na Fakultetu za upravljanje na Banaras Hindu Univerzitetu u Varanasi.

Smita Pilai je viša potpredsednica za kulturu i DEI (raznolikost, jednakost i inkluziju) i glavna DEI službenica. Gospođica Pilai ima uspešnu globalnu karijeru u oblasti DEI koja obuhvata sektore životnih nauka, tehnologije, finansijskih usluga i medija. U poslednje vreme bila je potpredsednica i globalna šefica DEI u kompaniji Zendesk. Pre toga, bila je glavna službenica za raznolikost u Dow Jones, uključujući njenu vodeću marku, The Wall Street Journal. Takođe je vodila globalno istraživanje marketinga, korporativnu strategiju i DEI napore u Fortune 50 kompanijama kao što su Prudential Financial, Johnson & Johnson i ACNielsen. Kao sertifikovana DEI profesionalka, gospođica Pilai je diplomirala poslovnu administraciju na KS School of Management u Indiji i stekla master diplomu iz poslovne administracije na Symbiosis International Business School u Indiji.

Žolt Bubori je rukovodilac ekosistema za Mađarsku u EIT Health InnoStars. On je menadžer sa bogatim iskustvom u poslovnom i IKT konsaltingu, upravljanju promenama i projektnom menadžmentu. Izuzetno je iskusan u liderstvu i izgradnji mreža za inovacije, IT, ubrzanje poslovanja i inkubaciju. Trenutno primenjuje svoje opsežno znanje o zdravstvenoj industriji kako bi podstakao saradnju između startapova, institucija i velikih kompanija u oblasti inovacija i poslovnih projekata. Žolt Bubori je stekao master diplomu ekonomskih nauka sa specijalizacijom iz menadžmenta, organizacije i strategije na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti.