АI_4_LIFE:
Biotech Future Forum

Милош Вучевић је председник Владе Републике Србије. Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. За градоначелника Града Новог Сада изабран је у септембру 2012. године, након чега престаје да се бави адвокатским послом. Био је члан Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) од 2015. до 2016. године. Након локалних избора 2016. године, у другом узастопном мандату је изабран за градоначелника Новог Сада, а 2020. године трећи пут је изабран за градоначелника, што се догодило први пут у историји града. Био је потпредседник Владе и министар одбране у мандату од октобра 2022. до маја 2024. године. Добитник је више признања, међу којима и повеље почасног сенатора Сената привреде Србије 2014. године.

Ана Брнабић је председница Народне скупштине Србије. Дипломирала је пословну администрацију на Универзитету Нортвуд у Сједињеним Америчким Државама, мастерирала на Универзитету Хал у Великој Британији и има више од десет година искуства у раду са међународним организацијама, страним инвеститорима, локалним самоуправама и јавним сектором у Србији. Од 2017. до 2024. године обављала је функцију председнице Владе Републике Србије, током које је спровела интензивне реформе у области дигитализације, модернизације јавне управе и развоја иновација, чиме је Србија постала регионални лидер у ИТ сектору и биотехнологији. Играла је кључну улогу у оснивању четири научно-технолошка парка, Центра за четврту индустријску револуцију (C4IR), БИО4 Kампуса и Института за вештачку интелигенцију. Ови пројекти значајно су допринели технолошком и економском напретку Србије, као и побољшању њеног угледа на међународној сцени.

Мирек Душек је  извршни директор Светског економског форума, где је одговоран за глобално програмирање и истовремено обавља функцију руководиоца за Европу и Евроазију. Његова улога је кључна у дефинисању стратешке визије Форума и координацији најважнијих догађаја, укључујући престижни Годишњи састанак у Давосу. Претходно је стекао значајно искуство у јавној дипломатији, радећи у Амбасади САД у Багдаду и као директор Америчког центра при Амбасади САД у Прагу. Мирек је магистрирао међународне студије на Универзитету у Редингу и поседује диплому из политичких наука са Карловог универзитета у Прагу.

др Јелена Беговић је министарка науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Министарка Беговић, као директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду и као научни саветник у Институту од 1998. године, дала је значајан допринос молекуларној генетици и биотехнологији са преко 60 научних публикација. Представљала је Србију у Одбору гувернера Међународног центра за генетичко инжењерство и биотехнологију од 2011. године, обезбеђујући значајна средства за научне пројекте. Такође, одиграла је кључну улогу у успостављању националне банке геномских података у Србији и унапређењу развоја биомедицине и биотехнологије кроз пројекат кампуса BIO4. Дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где је такође магистрирала и одбранила докторску дисертацију из области молекуларне генетике. 

Ивана Живковић је помоћница генералног секретара Уједињених нација, помоћница администратора Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и директорка Регионалне канцеларије за Европу и Зajедницу независних држава од 2022. године. Претходно је обављала функцију генералне директорке за економске послове и развојну сарадњу у Министарству спољних и европских послова Републике Хрватске. Била је ангажована на различитим позицијама у области развоја, регионалне сарадње, трговине и економске дипломатије и имала је водећу улогу у успостављању оквира за међународну развојну сарадњу у Хрватској. Дипломирала је економију, а потом завршила мастер студије из међународне економије на Економском факултету Универзитета у Загребу.

Кристофер А. Војт је руководилац Катедре за биолошко инжењерство на Институту технологије у Масачусетсу (MIT), где такође носи титулу Данијел И.Ц. Ванг професора. Он је cy-директор Центра за синтетичку биологију на MIT-у и суоснивач MIT-Broad Foundry, где игра водећу улогу у развоју синтетичке биологије. Професор Војт завршио је основне студије хемијског инжењерства на Универзитету у Мичигену у Ен Арбору и докторирао биохемију и биофизику на Калифорнијском технолошком институту. Постдокторско истраживање наставио је у области биоинжењеринга на Универзитету Калифорније у Берклију. Своју академску каријеру започео је на Катедри за фармацеутску хемију Универзитета Калифорније у Сан Франциску. 2011. године придружио се Катедри за биолошки инжењеринг на MИT-у као ванредни професор.

Др Џорџ Д. Јанкопулос је суоснивач, председник и  главни научни саветник компаније Regeneron Pharmaceuticals. Као један од оснивача компаније, водећи изумитељ и креатор лекова, Јанкопулос је допринео да Regeneron постане један од лидера у области биотехнологије, развијајући бројне лекове одобрене од стране Управе за храну и лекове (FDA) и истраживачке производе готово све развијене у лабораторијама компаније. Др Јанкопулос је међу најцитиранијим научницима у свету, са значајним публикацијама у области клонирања, биологије бројних фактора раста и других открића која су допринела развоју лекова и технологија компаније Regeneron. Стекао је звање доктора медицине на Колеџу лекара и хирурга Универзитета Колумбија и докторирао биохемију и молекуларну биофизику на Постдипломским студијама уметности и наука Универзитета Колумбија.

Адам Ротенбачер је оперативни директор Европског института за иновације и технологију (EIT). Са више од 20 година искуства у имплементацији иновационих и регионалних политика ЕУ, као и опсежним практичним искуством у јавном и приватном сектору, Адам игра кључну улогу у управљању оперативним активностима EIT-а. Он надгледа основне пословне јединице института како би обезбедио постизање његових циљева и подржава Управни одбор EIT-а у стратешком одлучивању и надзорним функцијама.

Ала Волдман-Рантцер је потпредседница за стратегију и политику у Good Food Institute Israel. Ала управља стратешким односима, подстичући владу и стратешке партнере да максимизирају финансирање, ресурсе и инфраструктуру како би олакшали раст сектора алтернативних протеина, подижући препознатљивост ове области као технолошког решења за климатске промене и безбедност хране. Ала има више од седам година искуства у вођењу великих, дугорочних пројеката са компанијама у Сједињеним Државама, Индији и Европи. Пре него што се придружила GFI-у, Ала је била директорка пројекта у Goldratt Consulting Ltd. Дипломирала је хемију на Универзитету у Тел Авиву и стекла мастер диплому из материјалних наука на Вејцмановом институту наука.

Ан Гјубел је генерална директорка Prologica Healthcare и VBHC (Value-Based Healthcare) амбасадорка за Централну Европу задужена за податке и ИТ. Она игра кључну улогу у унапређењу оквира дигиталног здравства, посебно унутар Европског простора здравствених података (EHDS). Са више од 25 година искуства у технологији и управљању у здравству, усмеравала је своју компанију Prologica на коришћење вештачке интелигенције и пословне интелигенције за побољшање употребе здравствених података. Под њеним вођством, Prologica се посветила трансформацији здравства откључавањем потенцијала података, који је кључна компонента EHDS оквира. Њена ангажованост у здравству заснованом на вредности (VBHC) додатно подржава циљ EHDS-а да побољша испоруку здравствених услуга кроз одлучивање засновано на подацима и боље исходе за пацијенте.

Ајтуг Гоксу је руководилац одељења глобалне мреже и односа са државама при Светском економском форуму. Пре ове улоге, Гоксу је био одговоран за рад Светског економског форума са владама југоисточне Европе и кључним европским комесарима. Пре него што се придружио Форуму радио je као комерцијални дипломата у Амбасади Турске у Лондону и обављао различите функције у Министарству трговине Турске. Ајтуг је магистрирао јавне послове на Принстонској школи за јавне и међународне послове и дипломирао међународне односе на Универзитету у Анкари, Турска.

Бенце Хорват је генерални директор компаније Spicy Analytics. Гospodин Хорват, са 15 година искуства у анализи у здравству, обављао је лидершке позиције у одељењима за истраживање тржишта и анализе у Aventis Pharma, касније у Sanofi Aventis и Egis Pharmaceuticals. Након неколико година проведених у разним мултинационалним фармацеутским компанијама, Бенце је 2006. године основао Thesys Labs Ltd., која је касније постала водећа консултантска компанија у фармацији, Thesys Group, где је постао генерални директор. Има диплому из пословне администрације и менаџмента са IBS Међународне пословне школе.

Др Бранка Ракић је научна сарадница на Институту за истраживање и развој вештачке интелигенције у Новом Саду.  Након што је завршила студије молекуларне биологије у Београду, Бранка Ракић је докторирала у Аустрији у области епигенетике. Радила је као токсиколошкиња у фармацеутској индустрији и сарађивала као научна консултанткиња са истраживачким центрима у Сједињеним Државама. Након повратка у Србију, одлучила је да оснује свој стартап, али и да се врати на науку и истраживање кроз свој рад у институту. Као вођа тима, активно је укључена у примену вештачке интелигенције у здравству и животним наукама и призната је као једна од водећих стручњакиња у овој области на националном и регионалном нивоу.

Др Фабио Скано је представник Светске здравствене организације (СЗО) у Србији и специјални изасланик регионалног директора за Западни Балкан. Има више од 20 година искуства у управљању програмима јавног здравља и развоју политике у областима као што су контрола болести, одговор на епидемије и јачање регулаторних оквира. У Кини је надгледао све програме који су се односили на преносиве и непреносиве болести у Канцеларији СЗО у Кини. Од јануара 2020. године предводио је СЗО у спровођењу мера за сузбијање вируса COVID-19 у Кини, а затим је пружао подршку Европској канцеларији СЗО у управљању мерама током пандемије. Др Скано дипломирао је медицину на Универзитету у Падови, завршио постдипломске студије из области заразних болести и тропске медицине и поседује звање члана престижног програма Yale World Fellows.

Др Михаило Јовановић је директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу. Дипломирао је и магистрирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Доктор економских наука постао је 2012. године, да би своју другу докторску тезу одбранио из области математике и рачунарства 2022. године на Криминалистичко-полицијском Универзитету у Београду. Допринео је у оснивању Канцеларије за ИТ и еУправе Владе Републике Србије 2017. године, нa чијем челу је био директор од 2017. до 2022. године. Обављао је функцију министра информисања и телекомуникација од 2022. до 2024. године. Заслужан је за интензиван развој услуга и инфраструктуре електронске управе, дигиталној трансформацији јавне управе, напретку дигиталне економије, али и препознатљивости, поверењу и вери грађана у еУправу. Изградњом Државног дата центра у Крагујевцу, као и имплементацијом електронских услуга Бебо, добро дошла на свет, еВртић, еУпис, Моја средња школа, еСандуче, електронски потпис у клауду и многих других на Порталу еУправа оставио је неизбрисив траг у дигитализацији јавне управе у Србији.

Др Владимир Цмиљановић је оснивач, председник и генерални директор компаније Swiss Rockets AG, као и оснивач, потпредседник и генерални директор компаније Rocketvax AG, обе са седиштем у Базелу, Швајцарска. Др Цмиљановић је истакнути предузетник у фармацеутској индустрији, признати медицински хемичар и успешан научник у области канцера са више од 15 година искуства у развоју онколошких лекова. Године 2011. основао је PIQUR Therapeutics, коју је развио у међународну биотехнолошку компанију. 2014. година освојио је Награду младог предузетника Северозападне Швајцарске, а 2015. године Награду Швајцарског економског форума. Године 2016. основао је TargImmune Therapeutics, биотехнолошку компанију усредсређену на имунотерапије усмерене на ћелије канцера. Године 2018. основао је Swiss Rockets, а 2020. компанију RocketVax AG. Године 2021. основао је компанију Torqur AG и исте године био награђен Наградом Никола Тесла од Владе Републике Србије за своје изузетне научне и предузетничке доприносе, а 2023. године наградом Tesla Spirit Award од Теслине научне фондације у Сједињеним Америчким Државама.

Владимир Глигоријевић је сениор директор AI-ML у Prescient Design, у оквиру Genentech R&D (gRED). Стекао је мастер диплому из теоријске физике на Универзитету у Београду. Након тога, студирао је рачунарске науке и биоинформатику, фокусирајући се на интеграцију података путем машинског учења, са применама на анотацију протеина и генома, завршавајући свој докторат на Империјал колеџу у Лондону. Затим је прикључио Институту Flatiron, где је остао скоро четири године. Глигоријевићев рад на предвиђању структуре и функције протеина служио је као мотивација и основа за неколико приступа дизајну макромолекула. Глигоријевић је суоснивач Prescient Design и водио је интеграцију компаније у Roche и Large Molecule Drug Discovery (LMDD) у gRED-у.

Хенрик Л. Ибсен је оснивач и генерални директор компаније E-HealthBrains, компаније из Данске специјализоване за e-здравље и MedTech решења. Широко је признат као пионир у области e-здравља и виртуелне неге у Данској. Хенрик је стручњак за e-здравље са више од 30 година искуства у ИТ-у, више од 20 година у ИТ-у у здравству и више од деценије у области виртуелне неге. Од развојника система до менаџера пројеката, испоруке и рачуна, и на крају директора продаје, напредовао је на позиције као што су генерални директор/консултант у Silverbullet Consulting Aps, генерални директор/виши консултант и оснивачки партнер у Silverbullet A/S, генерални директор/виши консултант и оснивачки партнер у OpenTelehealth Aps, директор за међународни развој пословања у Doccla Ltd, Велика Британија, и тренутно служи као генерални директор/виши консултант и оснивачки партнер у eHealthBrains Aps.

Ксенија Драшковић је виша потпредседница компаније Afiniti и извршна директорка и оснивачица GlorifAI.ai. Она је такође оснивачица и председница корпорације KDSS, која испоручује решења за науку о подацима у производњи у различитим индустријама. Са преко 20 година искуства у предиктивној аналитици и машинском учењу, Драшковић је истакнута лидерка и стручњакиња у области науке о подацима. Претходно радила као главна научница за податке и сарадница у компанији Verizon, где је водила награђивани тим за науку о подацима који је допринео одржавању водеће стопе одлива у индустрији више од пет година.

Лигија Корновска је генерална директорка Пољске болничке федерације и председница Управног одбора у Data Lake. Лигија је била уврштена у Forbes-ову листу 25 испод 25 и 30 испод 30, а такође је именована међу 100 најутицајнијих жена у области вештачке интелигенције и 100 најутицајијих људи у пољском здравству. Она је лидерка у области вештачке интелигенције у медицини, телемедицини и медицинским податцима, као и искусна менаџерка стартапа, инвеститорка и консултанткиња који помаже у унапређењу дигиталне трансформације у здравству.

Мартин Молан је специјалиста за машинско учење, фокусиран на моделовање корисника, образовну вештачку интелигенцију и подршку система високих перформанси у рачунарству. Мартин је дипломирао математику на Универзитету у Љубљани, магистрирао машинско учење на Међународној постдипломској школи Јожефа Стефана, а тренутно је на докторским студијама у области науке о подацима и рачунарству на Alma Mater Studiorum – Универзитет у Болоњи, где се фокусира на коришћење машинског учења за подршку операцијама високих перформанси у рачунарству у CINECA – највећем и најзначајнијем рачунарском центру у Италији и једном од највећих у Европи.

Питер Гудхенд је генерални директор Глобалне алијансе за геномику и здравље (GA4GH) и председник GA4GH Inc. Гудхенд је играо кључну улогу у оснивању и развоју GA4GH као извршни директор, пре него што је постао генерални директор. Раније је био председник Онтаријског института за истраживање рака (OICR) и председник и генерални директор Канадског друштва за борбу против рака. Пре него што се прикључио добротворном сектору, имао је 20-годишњу каријеру у глобалној индустрији медицинских технологија, укључујући стратегијске лидерске улоге у мултинационалним компанијама за здравство и као оснивачки генерални директор Health Technology Exchange (HTX).

Смита Пилаи је виша потпредседница за културу и DEI (разноликост, једнакост и инклузију) и главна DEI службеница. Госпођица Пилаи има успешну глобалну каријеру у области DEI која обухвата секторе животних наука, технологије, финансијских услуга и медија. У последње време била је потпредседница и глобална шефица DEI у компанији Zendesk. Пре тога, била је главна службеница за разноликост у Dow Jones, укључујући њену водећу марку, The Wall Street Journal. Такође је водила глобално истраживање маркетинга, корпоративну стратегију и DEI напоре у Fortune 50 компанијама као што су Prudential Financial, Johnson & Johnson и ACNielsen. Као сертификована DEI професионалка, госпођица Пилаи је дипломирала пословну администрацију на KS School of Management у Индији и стекла мастер диплому из пословне администрације на Symbiosis International Business School у Индији.

Др Џорџ Д. Јанкопулос је суоснивач, председник и  главни научни саветник компаније Regeneron Pharmaceuticals. Као један од оснивача компаније, водећи изумитељ и креатор лекова, Јанкопулос је допринео да Regeneron постане један од лидера у области биотехнологије, развијајући бројне лекове одобрене од стране Управе за храну и лекове (FDA) и истраживачке производе готово све развијене у лабораторијама компаније. Др Јанкопулос је међу најцитиранијим научницима у свету, са значајним публикацијама у области клонирања, биологије бројних фактора раста и других открића која су допринела развоју лекова и технологија компаније Regeneron. Стекао је звање доктора медицине на Колеџу лекара и хирурга Универзитета Колумбија и докторирао биохемију и молекуларну биофизику на Постдипломским студијама уметности и наука Универзитета Колумбија.