др Јелена Беговић је министарка науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Министарка Беговић, као директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду и као научни саветник у Институту од 1998. године, дала је значајан допринос молекуларној генетици и биотехнологији са преко 60 научних публикација. Представљала је Србију у Одбору гувернера Међународног центра за генетичко инжењерство и биотехнологију од 2011. године, обезбеђујући значајна средства за научне пројекте. Такође, одиграла је кључну улогу у успостављању националне банке геномских података у Србији и унапређењу развоја биомедицине и биотехнологије кроз пројекат кампуса BIO4. Дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где је такође магистрирала и одбранила докторску дисертацију из области молекуларне генетике. 

Мирек Душек је  извршни директор Светског економског форума, где је одговоран за глобално програмирање и истовремено обавља функцију руководиоца за Европу и Евроазију. Његова улога је кључна у дефинисању стратешке визије Форума и координацији најважнијих догађаја, укључујући престижни Годишњи састанак у Давосу. Претходно је стекао значајно искуство у јавној дипломатији, радећи у Амбасади САД у Багдаду и као директор Америчког центра при Амбасади САД у Прагу. Мирек је магистрирао међународне студије на Универзитету у Редингу и поседује диплому из политичких наука са Карловог универзитета у Прагу.

Ивана Живковић је помоћница генералног секретара Уједињених нација, помоћница администратора Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и директорка Регионалне канцеларије за Европу и Зajедницу независних држава од 2022. године. Претходно је обављала функцију генералне директорке за економске послове и развојну сарадњу у Министарству спољних и европских послова Републике Хрватске. Била је ангажована на различитим позицијама у области развоја, регионалне сарадње, трговине и економске дипломатије и имала је водећу улогу у успостављању оквира за међународну развојну сарадњу у Хрватској. Дипломирала је економију, а потом завршила мастер студије из међународне економије на Економском факултету Универзитета у Загребу.

Кристофер А. Војт је руководилац Катедре за биолошко инжењерство на Институту технологије у Масачусетсу (MIT), где такође носи титулу Данијел И.Ц. Ванг професора. Он је cy-директор Центра за синтетичку биологију на MIT-у и суоснивач MIT-Broad Foundry, где игра водећу улогу у развоју синтетичке биологије. Професор Војт завршио је основне студије хемијског инжењерства на Универзитету у Мичигену у Ен Арбору и докторирао биохемију и биофизику на Калифорнијском технолошком институту. Постдокторско истраживање наставио је у области биоинжењеринга на Универзитету Калифорније у Берклију. Своју академску каријеру започео је на Катедри за фармацеутску хемију Универзитета Калифорније у Сан Франциску. 2011. године придружио се Катедри за биолошки инжењеринг на MИT-у као ванредни професор.

Др Џорџ Д. Јанкопулос је суоснивач, председник и  главни научни саветник компаније Regeneron Pharmaceuticals. Као један од оснивача компаније, водећи изумитељ и креатор лекова, Јанкопулос је допринео да Regeneron постане један од лидера у области биотехнологије, развијајући бројне лекове одобрене од стране Управе за храну и лекове (FDA) и истраживачке производе готово све развијене у лабораторијама компаније. Др Јанкопулос је међу најцитиранијим научницима у свету, са значајним публикацијама у области клонирања, биологије бројних фактора раста и других открића која су допринела развоју лекова и технологија компаније Regeneron. Стекао је звање доктора медицине на Колеџу лекара и хирурга Универзитета Колумбија и докторирао биохемију и молекуларну биофизику на Постдипломским студијама уметности и наука Универзитета Колумбија.

Др Данило Мандић је професор обраде сигнала и машинске интелигенције Инжењерског факултета на Империјал Колеџу у Лондону. Експерт је за статистичку теорију учења, машинску интелигенцију и статистичку обраду сигнала, са посебним акцентом на примене у биомедицини и финансијама. Аутор је више од 600 чланака у научним часописима, радова са конференција и истраживачких монографија. Др Мандић је члан IEEE (Института инжењера електротехнике и електронике) и добитник Ненис Габор награде 2019. године за „Изузетна постигнућа у неуралном инжењерингу“, коју додељује Међународно друштво неуронских мрежа (INNS). Такође, добитник је награде за најбољи рад у часопису IEEE Signal Processing 2018. године и награде за изузетан рад на IEEE ICASSP конференцији 2021. године. Поред тога, добио је награду у 2023. години у оквиру IEEE Engineering in Medicine and Biology Prize Paper Awards и коаутор је још шест награђиваних чланака. Он је један од водећих чланова Иницијативе за машинско учење на Империјал Колеџу и председник Међународног друштва неуронских мрежа. Добитник је Награде председника за изузетност у надгледању истраживања на Империјал Колеџу. Др Мандић је 1999. године одбранио докторат на Империјал Колеџу у Лондону, специјализујући се за нелинеарну адаптивну обраду сигнала.

Катарина Павичић тренутно је саветница премијера Републике Србије, специјализована за буџет и финансије. Стекла је обимно искуство у јавним финансијама и администрацији, обављајући више одговорних и високих функција у државним органима Србије. Од 1995. до 2018. године радила је у Министарству унутрашњих послова, где је била шефица рачуноводства и шеф Сектора за буџет и финансије. Након тога, Катарина се бавила надзором политичког финансирања у Агенцији за спречавање корупције, где је радила од 2018. до 2020. године. У 2021. години придружила се Министарству одбране као помоћница министра за буџет и финансије.

Адам Ротенбахер је оперативни директор Европског института за иновације и технологију (EIT). Са више од 20 година искуства у имплементацији иновационих и регионалних политика ЕУ, као и опсежним практичним искуством у јавном и приватном сектору, Адам игра кључну улогу у управљању оперативним активностима EIT-а. Он надгледа основне пословне јединице института како би обезбедио постизање његових циљева и подржава Управни одбор EIT-а у стратешком одлучивању и надзорним функцијама.

Ала Волдман-Рантцер је потпредседница за стратегију и политику у Good Food Institute Israel. Ала управља стратешким односима, подстичући владу и стратешке партнере да максимизирају финансирање, ресурсе и инфраструктуру како би олакшали раст сектора алтернативних протеина, подижући препознатљивост ове области као технолошког решења за климатске промене и безбедност хране. Ала има више од седам година искуства у вођењу великих, дугорочних пројеката са компанијама у Сједињеним Државама, Индији и Европи. Пре него што се придружила GFI-у, Ала је била директорка пројекта у Goldratt Consulting Ltd. Дипломирала је хемију на Универзитету у Тел Авиву и стекла мастер диплому из материјалних наука на Вејцмановом институту наука.

Ан Гјубел је генерална директорка Prologica Healthcare и VBHC (Value-Based Healthcare) амбасадорка за Централну Европу задужена за податке и ИТ. Она игра кључну улогу у унапређењу оквира дигиталног здравства, посебно унутар Европског простора здравствених података (EHDS). Са више од 25 година искуства у технологији и управљању у здравству, усмеравала је своју компанију Prologica на коришћење вештачке интелигенције и пословне интелигенције за побољшање употребе здравствених података. Под њеним вођством, Prologica се посветила трансформацији здравства откључавањем потенцијала података, који је кључна компонента EHDS оквира. Њена ангажованост у VBHC-у додатно подржава циљ EHDS-а да побољша испоруку здравствених услуга кроз одлучивање засновано на подацима и боље исходе за пацијенте.

Ајтуг Гоксу је руководилац одељења глобалне мреже и односа са државама при Светском економском форуму. Пре ове улоге, Гоксу је био одговоран за рад Светског економског форума са владама југоисточне Европе и кључним европским комесарима. Пре него што се придружио Форуму радио je као комерцијални дипломата у Амбасади Турске у Лондону и обављао различите функције у Министарству трговине Турске. Ајтуг је магистрирао јавне послове на Принстонској школи за јавне и међународне послове и дипломирао међународне односе на Универзитету у Анкари, Турска.

Барна Ковач саветник у Сталном представништву Мађарске при ЕУ и служи као генерални секретар Иницијативе BIOEAST, иницијативе Централне и Источне Европе, која нуди заједнички стратешки оквир за истраживање и иновације у циљу напредовања одрживих биоекономија у земљама Централне и Источне Европе. Пре своје тренутне улоге, Барна је радио као научни и политички службеник у Генералном директорату за истраживање и иновације Европске комисије, у јединици за стратегију биоекономије, где је такође именован за секретара Сталног комитета за пољопривредна истраживања. Taкође, радио је и у Европском парламенту у Бриселу, као и у мађарском Министарству пољопривреде и Мађарској статистичкој служби. Докторирао је послову администрацију и менаџмент на Универзитету економских наука и јавне администрације у Будимпешти.

Бенце Хорват је генерални директор компаније Spicy Analytics. Гospodин Хорват, са 15 година искуства у анализи у здравству, обављао је лидершке позиције у одељењима за истраживање тржишта и анализе у Aventis Pharma, касније у Sanofi Aventis и Egis Pharmaceuticals. Након неколико година проведених у разним мултинационалним фармацеутским компанијама, Бенце је 2006. године основао Thesys Labs Ltd., која је касније постала водећа консултантска компанија у фармацији, Thesys Group, где је постао генерални директор. Има диплому из пословне администрације и менаџмента са IBS Међународне пословне школе.

Бојана Миросављевић је директорка за стратегију заговарања права пацијената у Центру за ретке болести компаније ICON у Србији. Има више од 15 година искуства у стратегији заговарања права пацијената са ретким болестима, посебно у процесу клиничког развоја. Она је хемичарка и ембриолог специјализована за генетско тестирање пре имплантације (PGT). Др. Бојана Миросављевић је оснивачица и председница Удружења пацијената ЖИВОТ (LIFE), асоцијације посвећене подршци деци са ретким болестима и унапређењу истраживања у овој области. Бојана има обимно искуство у креирању и имплементацији стратегија заговарања права пацијената за ретке болести у секторима фармације и организација за уговорно истраживање (CRO). Њени напори су довели до успешног лобирања за Зојин закон, који је значајно унапредио приступ дијагнози и скринингу новорођенчади у Србији. Поред тога, она је сертификована EUPATI експерт за пацијенте са ретким болестима и призната је за свој утицајни рад добивши престижну EURORDIS Black Pearl награду.

Др Бранка Ракић је научна сарадница на Институту за истраживање и развој вештачке интелигенције у Новом Саду.  Након што је завршила студије молекуларне биологије у Београду, Бранка Ракић је докторирала у Аустрији у области епигенетике. Радила је као токсиколошкиња у фармацеутској индустрији и сарађивала као научна консултанткиња са истраживачким центрима у Сједињеним Државама. Након повратка у Србију, одлучила је да оснује свој стартап, али и да се врати на науку и истраживање кроз свој рад у институту. Као вођа тима, активно је укључена у примену вештачке интелигенције у здравству и животним наукама и призната је као једна од водећих стручњакиња у овој области на националном и регионалном нивоу.

Др Брин Стантон је тематскa лидерка у биоекономији у Центру за четврту индустријску револуцију Светског економског форума. Др Стантон је обављала водеће, стратешке, улоге у развоју послова, као и техничке улоге. Пре него што се придружила Форуму, основала је више компанија. Брин је провела пет година у компанији Ginkgo Bioworks као директорка програма и биолошка инжењерка, играјући кључну улогу у расту компаније у водећу компанију у индустрији синтетичке биологије. Тада је суосновала Joyn Bio, где је провела више од четири године као руководитељка стратешке иновације и микробне инжењерије. Такође је била ангажована као партнерка у Sapir Venture Partners пре него што се преселила у Форум. Др Стантон је дипломирала на Универзитету у Орегону, где је стекла дипломе из биохемије и француског језика, а затим је докторирала биомолекуларну хемију на Универзитету у Висконсину–Медисон.

Др Драшко Драшковић тренутно обавља функцију руководиоца за истраживање у UNDP Accelerator Labs при програму Уједињених нација за развој. Има богато и разноврсно искуство у области иновација. Сарађивао је са владама, приватним сектором и невладиним организацијама. Пре тренутне функције, др Драшковић радио је као експерт за иновације у Међународној телекомуникационој унији (ITU) Уједињених нација у Женеви. Његово искуство укључује и позицију вишег сарадника у CERN-у, где је био одговоран за развој нових инструмената за HiLumi надоградњу Великог хадронског колајдера. Др Драшковић је признат као Global Shaperод стране Светског економског форума и уврштен међу Топ 100 Digital Shaper-a у Швајцарској од стране DigitalSwitzerland. Био је предавач на инжењерским курсевима на универзитетима у Лондону и Мадриду, а докторат је стекао у области безжичних комуникација у Лондону. Његова академска постигнућа призната су добијањем Марија Кири постдокторске стипендије, која се додељује изванредним младим истраживачима од стране Европске уније.

Др Елцин Зан је руководитељка катедре за нуклеарну медицину у Клиници Кливленд у Сједињеним Америчким Државама. Она је радиолошкиња са двоструком лиценцом, специјализована за неурорадиологију и нуклеарну медицину. Пре тренутне функције, др Зан је била директорка нуклеарне тераностике на NYU Langone Health клиници шест година, а такође је била и доценткиња клиничке радиологије на Weill Cornell Medicine колеџу и асистенткиња радиолога у болници New York-Presbyterian Hospital-Weill Cornell Campus. Др Зан завршила је докторске студије на Медицинском факултету Универзитета у Анкари у Турској, где је завршила специјализацију из радиологије 2004. године. Након тога, завршила је специјализацију из неурорадиологије у академском медицинском центру Johns Hopkins Hospital 2016. године.

Ханко Балаж тренутно обавља функцију министра културе и иновација у Влади Мађарске. Од 2010. године, Ханко је имао саветничке улоге у министарствима Мађарске у вези са здравственим и фармацеутским развојем. Био је министарски повереник за развој високошколских установа (2017-2020) и од децембра 2022. године обавља функцију државног секретара за високо образовање, иновације и стручно образовање. Докторирао је фармацију на Универзитету Семелвајс 2005. године и поседује стручне квалификације у фармцеутској организацији и болничко-клиничкој фармацији. Постао је руководилац одељења и главни фармацеут на Универзитету Семелваис, а касније је био и проректор за стратегију и развој. Има две деценије наставног искуства и 2023. године је добио звање универзитетског професора.

Др Фабио Скано је представник Светске здравствене организације (СЗО) у Србији и специјални изасланик регионалног директора за Западни Балкан. Има више од 20 година искуства у управљању програмима јавног здравља и развоју политике у областима као што су контрола болести, одговор на епидемије и јачање регулаторних оквира. У Кини је надгледао све програме који су се односили на преносиве и непреносиве болести у Канцеларији СЗО у Кини. Од јануара 2020. године предводио је СЗО у спровођењу мера за сузбијање вируса COVID-19 у Кини, а затим је пружао подршку Европској канцеларији СЗО у управљању мерама током пандемије. Др Скано дипломирао је медицину на Универзитету у Падови, завршио постдипломске студије из области заразних болести и тропске медицине и поседује звање члана престижног програма Yale World Fellows.

Филипе је сениор уредник у часопису Nature Biomedical Engineering. Пре него што је преузео тренутну функцију, проучавао је утицај биомеханике туморског микроокружења у Вистар институту у Филаделфији, а недавно је развијао композитне биоматеријале за испоруку лекова против рака на НОВА универзитету у Лисабону. Раније, на Квин Мери универзитету у Лондону, где је докторирао 2015. године, проучавао је како ћелије коже реагују на своје микроокружење користећи напредне микроизрађене биоматеријале и развијао микропатерноване површине за високо-садржајни скрининг лекова.  

Др Игор Пешко је продекан за развој и финансије и директор департмана за грађевинарство и геодезију на Факултету техничких наука, Универзитет у Новом Саду. Суоснивач је удружења DigiCon, члан Управног одбора у BIM Србија и председник Комисије U442 за информационо моделирање грађевина (Building Information Modeling). Његово истраживање је усмерено на управљање изградњом и пројекте у грађевинској индустрији. Као аутор и коаутор, објавио је више од 70 научних радова у међународним и националним часописима и конференцијама. Такође, Игор је учествовао у неколико пројеката које је финансирало Министарство науке Републике Србије. Стекао је звање доктора наука у области управљања изградњом са специјализацијом за вештачку интелигенцију на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Др Иван Танасијевић је истакнути професионалац са снажном позадином у примењеној математици и теоријској физици. Докторирао је примењену математику и теоријску физику на Универзитету у Кембриџу, Велика Британија, где су његови истраживачки интереси обухватали различите области, укључујући биофизику, механику флуида, покретне микроорганизме, вештачке микропливаче, колективно кретање и синхронизацију.

Пре доктората, Иван је завршио основне студије на Универзитету у Кембриџу, где је стекао титуле Бечелор оф Артс (BA) и Мастер оф Математикс (MMath).

Са јаким академским темељима и докторатом са једне од водећих светских институција, Иван сада ради као постдокторант у Институту за истраживање и развој вештачке интелигенције Србије (ИВИ), фокусирајући се на пројекат „Дизајн малих молекула уз помоћ вештачке интелигенције“. Претходно је спроводио истраживања као истраживачки стажиста на Школи инжењерства Универзитета у Ливерпулу и на Одељењу за примењену математику и теоријску физику (DAMTP) Универзитета у Кембриџу.

Иван Танасијевић доноси богатство знања и истраживачке експертизе у своју улогу шефа београдске канцеларије, доприносећи мисији института и проширујући његово присуство у области вештачке интелигенције. Фокус његовог истраживања лежи у примени вештачке интелигенције у здравству и природним наукама. Поред тога, његов рад се односи и на развој лекова, где се технологије вештачке интелигенције користе за убрзавање откривања и оптимизације нових терапијских једињења.

Интегрисањем напредних модела машинског учења и биолошких података, његово истраживање има за циљ да поједностави процесе откривања лекова, унапреди прецизну медицину и побољша резултате код пацијената. Кроз интердисциплинарну сарадњу, његови напори доприносе премошћавању јаза између иновација у области вештачке интелигенције и практичних примена у фармацеутским истраживањима и здравственим системима.

Др Михаило Јовановић је директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу. Дипломирао је и магистрирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Доктор економских наука постао је 2012. године, да би своју другу докторску тезу одбранио из области математике и рачунарства 2022. године на Криминалистичко-полицијском Универзитету у Београду. Допринео је у оснивању Канцеларије за ИТ и еУправе Владе Републике Србије 2017. године, нa чијем челу је био директор од 2017. до 2022. године. Обављао је функцију министра информисања и телекомуникација од 2022. до 2024. године. Заслужан је за интензиван развој услуга и инфраструктуре електронске управе, дигиталној трансформацији јавне управе, напретку дигиталне економије, али и препознатљивости, поверењу и вери грађана у еУправу. Изградњом Државног дата центра у Крагујевцу, као и имплементацијом електронских услуга Бебо, добро дошла на свет, еВртић, еУпис, Моја средња школа, еСандуче, електронски потпис у клауду и многих других на Порталу еУправа оставио је неизбрисив траг у дигитализацији јавне управе у Србији.

Др Миљана Танић је виша научна сарадница на Одељењу експерименталне онкологије Института за онкологију и радиологију Србије, руководитељка пројекта TRACEPIGEN, оснивачица и генерална директорка компаније PuppyPrint Genomics и истраживачица на Универзитетском колеџу у Лондону. Миљана је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду на смеру Молекуларна биологија и физиологија 2008. године. Своју докторску тезу одбранила је 2012. године на Медицинском факултету Универзитета у Мадриду. Током своје научне каријере др Миљана Танић је објавила 15 научних публикација, од којих 9 као први аутор, у престижним светским научним часописима као и бројне апстракте на националним и интернационалним конференцијама. Добитница је великог броја награда и признања укључујући националну стипендију за жене у науци спонзорисану од стране L’Oreal и UNESCO-а (L’Oreal/UNESCO For Women in Science National Fellowship) као и Marie Sklodowska-Curie стипендију (Marie Sklodowska-Curie Actions COFUND Fellowship).

Др Милош Ђорђевић је научни саветник Института за нуклеарне науке Винчa,  Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду. Већ двадесет година бави се физиком високих енергија као члан Колаборације CMS у CERN-у и то превасходно физиком Higgs бозона, као и алгоритмима за реконструкцију догађаја у реалном времену. У CERN-у је имао више престижних позиција (Research Fellow, Corresponding Associate) и био руководилац неколико истраживачких група. Последњих година се бави се биофизичким Монте Карло симулацијама утицаја зрачења на живе системе; на нивоу ћелија и на суб-ћелијском (ДНК) нивоу. Члан је Колаборација Geant4 и Geant4-DNA и руководилац је билатералног пројекта „Павле Савић“ са Француском. Аутор је и коаутор више од 25 публикација и одржао је више од 30 предавања по позиву из физике високих енергија, као и биофизике на водећим међународним конференцијама.

Др. Надажда Грачева је руководитељка одсека нуклеарне медицине у компанији Swiss Rockets AG. Надежда је научница са богатим искуством у областима радиохемије и радиофармације. Стекла је докторат на швајцарском техничком универзитету EТХ Цирих, где се бавила развојем нових радиоактивних нуклида за циљану радионуклеидну терапију. Након даљег образовања на Одсеку за клиничка истраживања на Универзитетској клиници у Базелу, придружила се компанији RocketVax како би подржала управљање клиничким студијама и клиничку науку. Др. Грачева је такође успешна ауторка неколико научних публикација и коауторка најбољег доприноса на Конгресу Европске асоцијације за нуклеарну медицину (EANM), за који је 2018. године добила EANM Марија Кири награду.

Др Наташа Јовановић Љешковић више од 20 година ради на пресеку бизниса, иновација и академске заједнице, како у Србији тако и на међународном нивоу, комбинујући своје богато искуство у науци са бројним лидерским и менаџерским улогама. Наташа је изванредан посредник и иницијатор сарадње, која са задовољством препознаје и ствара нове могућности, док активно подстиче и олакшава заједничке пројекте.

Тренутно је деканка Фармацеутског факултета у Новом Саду и ангажована је на разним позицијама које се односе на комерцијализацију иновација, трансфер технологије, развој бизниса, биотехнологију и дигитално здравство (FIP, Светска банка, NALED, ИМГГЕ, Винча). Пре тренутне функције обављала је менаџерске улоге у фармацеутским компанијама (BioConnection и MSD у Холандији). Наташа је докторирала фармацеутске науке (биотехнолошки лекови) на Утрехт Универзитету у Холандији.

Др Ненад Томашевић је генерални директор и оснивач компаније Dren Bio, биофармацеутске компаније која је усмерена на развој иновативних терапија са циљем унапређења лечења пацијената са малигним  и другим тешким болестима. Пре тренутне функције, др Томашевић је био на позицији потпредседника за истраживања у компанији Allakos, чији је суоснивач. Током рада у Allakos-у, био је одговоран за све истраживачке и не-клиничке развојне функције. Пре оснивања Allakos-а, др Томашевић је радио у компанијама KaloBios и Nuvelo, где је био фокусиран на развој терапеутских антитела. Своју каријеру је започео у компанији Cytokinetics након што је стекао докторат из протеинске хемије на Универзитету у Београду и завршио постдокторску обуку у Националним институтима за здравље (NIDDK, Одсек за генетику и биохемију) у Бетесди, Мериленд.

Др. Невенка Димитрова је извршна директорка за биомедицинске податке и технологију у Меморијалном Слоан Кетеринг канцер центру у Сједињеним Америчким Државама. Претходно је била потпредседница за науку о подацима и инжењерство података у компанији GlaxoSmithKline, где је комбиновала своје технолошке иновације у вештачкој интелигенцији и машинском учењу са напредним архитектурама података на клауду и информатике у здравству, служећи целом сектору биофармацеутских истраживања и развоја (10,000 људи), укључујући откривање циљева, биомаркере, клиничка испитивања и производњу. Раније, као техничка директорка за онколошку информатику и геномику у компанији Philips, успела је да од истраживања дође до тржишног успеха и утицала је на отварање нових пословних прилика у клиничкој информатици. С докторском дипломом из рачунарских наука, 140 научних радова и преко 70 одобрених патената у области машинског учења, Невенка је призната за своје техничко вођство и спољне сарадње, добивши награду Gilles Holst, највише признање колега у компанији Philips. Њена стручност и интересовања су усмерена на унапређење клиничких исхода у онкологији, епидемиологији и имунологији.

Др Ричард П. Баум је председник ICPO ( Међународни центри за прецизну онкологију ) Академије, члан Управног одбора ICPO и консултант Напредног центра за радиомолекуларну прецизну онкологију (RPO) у клиници Curanosticum Висбаден-Франкфурт у Немачкој. Више од 22 године, до краја 2019. године, био је председник Центра за молекуларну радиотерапију и молекуларну слику у Централној клиници у Бад Берки. Проф. Баум је клинички научник који је учествовао у увођењу пептид-рецептор радионуклидне терапије (PRRT) за неуроендокрине туморе (NET). Он је извео прву PRRT терапију у Немачкој у Медицинском центру Универзитета у Франкфурту. Награђен је бројним признањима, као што су Малинокдт признање 1990. године, ГЛОРИНЕТ награда 2014. године и Саул Херц награда 2019. године од SNMMI (једна од најпрестижнијих награда за животно дело у области нуклеарномедицинске терапије). Тренутно, Ричард П. Баум има неколико гостујућих и сарадничких професорских позиција широм света. Стекао је звање доктора медицине са специјализацијом из ендокринологије на Универзитету Јоханес Гутенберг у Мајнцу.

Др Садра Бахшандех је сениор уредник у часопису Nature Reviews Bioengineering. Дипломирао је машинство на Иранском универзитету науке и технологије, а затим је стекао мастер диплому из биомедицинског инжењерства на Делфт Универзитету технологије. Докторске студије је завршио у истраживачким групама Амаје Ципитрије и Питера Фрацла на Институту Макс Планк у Потсдаму, Немачка. Др Бахшандех се придружио академској издавачкој кући Springer Nature у марту 2022. године, где је учествовао у покретању часописа Nature Reviews Bioengineering. Тренутно живи и ради у Берлину.

Др Владимир Цмиљановић је оснивач, председник и генерални директор компаније Swiss Rockets AG, као и оснивач, потпредседник и генерални директор компаније Rocketvax AG, обе са седиштем у Базелу, Швајцарска. Др Цмиљановић је истакнути предузетник у фармацеутској индустрији, признати медицински хемичар и успешан научник у области канцера са више од 15 година искуства у развоју онколошких лекова. Године 2011. основао је PIQUR Therapeutics, коју је развио у међународну биотехнолошку компанију. 2014. година освојио је Награду младог предузетника Северозападне Швајцарске, а 2015. године Награду Швајцарског економског форума. Године 2016. основао је TargImmune Therapeutics, биотехнолошку компанију усредсређену на имунотерапије усмерене на ћелије канцера. Године 2018. основао је Swiss Rockets, а 2020. компанију RocketVax AG. Године 2021. основао је компанију Torqur AG и исте године био награђен Наградом Никола Тесла од Владе Републике Србије за своје изузетне научне и предузетничке доприносе, а 2023. године наградом Tesla Spirit Award од Теслине научне фондације у Сједињеним Америчким Државама.

Владимир Глигоријевић је сениор директор AI-ML у Prescient Design, у оквиру Genentech R&D (gRED). Стекао је мастер диплому из теоријске физике на Универзитету у Београду. Након тога, студирао је рачунарске науке и биоинформатику, фокусирајући се на интеграцију података путем машинског учења, са применама на анотацију протеина и генома, завршавајући свој докторат на Империјал колеџу у Лондону. Затим је прикључио Институту Flatiron, где је остао скоро четири године. Глигоријевићев рад на предвиђању структуре и функције протеина служио је као мотивација и основа за неколико приступа дизајну макромолекула. Глигоријевић је суоснивач Prescient Design и водио је интеграцију компаније у Roche и Large Molecule Drug Discovery (LMDD) у gRED-у.

Др Шадаб Кан је истраживач у области вештачке интелигенције у здравству и оснивачки саветник за вештачку интелигенцију у компанији Ruya Genomics. Донедавно је био виши потпредседник за вештачку интелигенцију и примењене науке у компанији M42, где је предводио тим научника и инжењера у решавању проблема у области вештачке интелигенције у здравству. Предводио је компанију М42 и у области геномске вештачке интелигенције, а његов тим је развио генеративна AI решења као што је Med42 . Пре него што се придружио компанији M42, радио је као истраживач у области вештачке интелигенције у здравству у компанији Inception (G42) у Уједињеним Арапским Емиратима. У компанији Inception, др Кан је био један од првих чланова факултета на Универзитету за вештачку интелигенцију Мохамед Бин Зајед (MBZUAI). Пре доласка у УАЕ, Шадаб је био стипендиста радиологије у Харвардској медицинској школи и Бостонској дечијој болници. Докторирао је на Дартмут колеџу 2016. године, где је добио престижну William H. Neukom 1964 Fellowship стипендију за рачунарске науке за истраживање у развијању медицинских уређаја и алата за анализу медицинских података.

Хенрик Л. Ибсен је оснивач и генерални директор компаније E-HealthBrains, компаније из Данске специјализоване за e-здравље и MedTech решења. Широко је признат као пионир у области e-здравља и виртуелне неге у Данској. Хенрик је стручњак за e-здравље са више од 30 година искуства у ИТ-у, више од 20 година у ИТ-у у здравству и више од деценије у области виртуелне неге. Од развојника система до менаџера пројеката, испоруке и рачуна, и на крају директора продаје, напредовао је на позиције као што су генерални директор/консултант у Silverbullet Consulting Aps, генерални директор/виши консултант и оснивачки партнер у Silverbullet A/S, генерални директор/виши консултант и оснивачки партнер у OpenTelehealth Aps, директор за међународни развој пословања у Doccla Ltd, Велика Британија, и тренутно служи као генерални директор/виши консултант и оснивачки партнер у eHealthBrains Aps.

Jелена Бојовић је директорка Центра за четврту индустријску револуцију са више од 20 година искуства у јавним политикама, јавно-приватним партнерствима и дигитализацији. Као стручњакиња за регулаторне реформе и спровођење политика локалног економског развоја, Јелена од 2000. године ради на реформи законодавног процеса за предузећа, привлачењу инвестиција, програмима подршке привреди и изградњи партнерстава између јавног и приватног сектора. Каријеру је започела у Међународном републиканском институту (IRI), након чега је пет година радила као тим лидерка за локални економски развој у оквиру USAID Програма подршке економском развоју општина. Од 2010. године Јелена се придружила НАЛЕД-у, прво као програмска директорка, а затим као директорка за јавне политике.

Џером Фабиано је заменик генералног директора у EIT Health France и лидер иницијатива за Европски простор здравствених података (EHDS) у оквиру EIT Health. EIT Health, као zajednica znanja i inovacija (KIC) Европског института за inovacije i tehnologiju (EIT), игра значајну улогу у промовисању и олакшавању имплементације EHDS широм Европе. Ова иницијатива има за циљ да побољша размену и доступност здравствених података уз одржавање високих стандарда заштите података и приватности. Мастерирао је на програму међународних послова и европских студија на CY Cergy Paris Université у Француској, а такође је стекао још две мастер дипломе: једну из области пословне администрације и менаџмента, а другу из конкурентне интелигенције и управљања знањем, у SKEMA бизнис школи.

Кетрин Ан Фостер, бивша канадска дипломаткиња која је вршила функцију климатског аташеа у Сједињеним Државама и била члан Кофи Ананове мреже за људску безбедност, већ више од 30 година предводи иновације на пресеку технологије, политике и финансија. Обављала је водеће улоге у оквиру европске иницијативе за климатске промене Climate-KIC и била извршна директорка Зелене дигиталне финансијске алијансе, укључујући и улогу руководитељке у Радној групи Генералног секретара Уједињених нација за дигитално финансирање Циљева одрживог развоја (SDG). Непрекидно доприноси иновацијама у области блокчејна, вештачке интелигенције и дигиталних финансија, као и пилот пројектима и сарадњама за Банку за међународна поравнања, Светску банку и УН радне групе. Она је искусна говорница на конференцијама, истакнута стручњакиња и учествује у саветодавним телима као што су Глобални иновациони хаб UNFCCC и COP28UAE TechSprint, као и у иницијативама за убрзавање и инвестиције, те у награђиваним стартаповима у области дигиталних технологија.

Ксенија Драшковић је извршна директорка и оснивачица GlorifAI.ai. Она је такође оснивачица и председница корпорације KDSS, која испоручује решења за науку о подацима у производњи у различитим индустријама. Са преко 20 година искуства у предиктивној аналитици и машинском учењу, Драшковић је истакнута лидерка и стручњакиња у области науке о подацима. Претходно радила као главна научница за податке и сарадница у компанији Verizon, где је водила награђивани тим за науку о подацима који је допринео одржавању водеће стопе одлива у индустрији више од пет година.

Лигија Корновска је генерална директорка Пољске болничке федерације и председница Управног одбора у Data Lake. Лигија је била уврштена у Forbes-ову листу 25 испод 25 и 30 испод 30, а такође је именована међу 100 најутицајнијих жена у области вештачке интелигенције и 100 најутицајијих људи у пољском здравству. Она је лидерка у области вештачке интелигенције у медицини, телемедицини и медицинским подацима, као и искусна менаџерка стартапа, инвеститорка и консултанткиња који помаже у унапређењу дигиталне трансформације у здравству.

Марко Форакиа обавља функцију потпредседника Италијанског удружења здравствених информационих система и функцију главног службеника за информисање (CIO) локалне здравствене управе Ређо Емилије. Такође, тренутно је ванредни професор на Универзитету у Модени и Ређо Емилији, и ради као консултант за клиничке ИТ системе у Универзитетској болници у Модени. Поред тога, био је гостујући истраживач на Универзитету у Вашингтону.  Марко има опсежно искуство у истраживању и развоју за приватне компаније, углавном у области фармакокинетичког моделовања, дизајна медицинских уређаја, анализе медицинских слика, роботске симулације и научног рачунарства. Дипломирао је електротехнику и биомедицинско инжењерство на Универзитету у Падови (Италија), стекао мастер диплому из биомедицинског инжењерства и медицинске физике на Универзитету у Патрасу (Грчка), као и докторску диплому из биомедицинског инжењерства и анализе медицинских слика на Политехници у Милану (Италија).

Мартин Молан је специјалиста за машинско учење, фокусиран на моделовање корисника, образовну вештачку интелигенцију и подршку система високих перформанси у рачунарству. Мартин је дипломирао математику на Универзитету у Љубљани, магистрирао машинско учење на Међународној постдипломској школи Јожефа Стефана, а тренутно је на докторским студијама у области науке о подацима и рачунарству на Alma Mater Studiorum – Универзитет у Болоњи, где се фокусира на коришћење машинског учења за подршку операцијама високих перформанси у рачунарству у CINECA – највећем и најзначајнијем рачунарском центру у Италији и једном од највећих у Европи.

Питер Гудхенд је генерални директор Глобалне алијансе за геномику и здравље (GA4GH) и председник GA4GH Inc. Гудхенд је играо кључну улогу у оснивању и развоју GA4GH као извршни директор, пре него што је постао генерални директор. Раније је био председник Онтаријског института за истраживање рака (OICR) и председник и генерални директор Канадског друштва за борбу против рака. Пре него што се прикључио добротворном сектору, имао је 20-годишњу каријеру у глобалној индустрији медицинских технологија, укључујући стратегијске лидерске улоге у мултинационалним компанијама за здравство и као оснивачки генерални директор Health Technology Exchange (HTX).

Проф. др Вера Артико је председница Удружења нуклеарне медицине Србије, директорка Центра за нуклеарну медицину Клиничког Центра Србије, шефица Катедре за специјалистичке студије из нуклеарне медицине, чланица Савета Медицинског факултета и Већа за биотехничке науке Универзитета у Београду. Чланица је Комитета за инфекције и инфламаторне процесе Европског удружења нуклеарне медицине (EANM) и представница у Европској школи за разноврсна снимања и терапију (ESMIT), где је и предавач. Координатор је у мрежи за снимања Централноевропског програма размене између Универзитета (CEEPUS). Национални је представник у Форуму за медицинске апликације Европске организације за нуклеарна испитивања (CERN). Руковођитељка је и учесница у многим пројектима Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), Еразмус плус и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Проф. др Вера Артико је добитница више награда, чланица је уредничких одбора у иностранству и предавачица и организаторка многобројних домаћих и страних стручних састанака.

Пурусхотам Каушик је руководилац Центра за четврту индустријску револуцију (C4IR) у Индији. Придружио се Светском економском форуму у марту 2020. године, са двадесет пет година искуства у телекомуникацијама и информационим технологијама, обављајући улоге руководиоца у продаји и консалтинг менаџменту. Своју каријеру започео је 1995. године, радећи у различитим телекомуникационим компанијама, укључујући Alcatel Systems, Lucent Technologies и Nortel Networks, на водећим позицијама у продаји све до 2009. године. Од 2009. до 2016. године, Пуру је радио у Cisco Systems India, где је био директор за управљање продајом од 2014. до 2016. године. Након тога, обављао је улогу старијег саветника у McKinsey-ју од децембра 2016. до јуна 2018. године. У априлу 2018. године, придружио се компанији Larsen & Toubro Ltd. као руководилац стратегије и великог пословања. Пуру има диплому са Панџаб инжењерског колеџа а мастерирао је на Факултету за управљање на Банарас Хинду Универзитету у Варанаси.

Смита Пилаи је виша потпредседница за културу и DEI (разноликост, једнакост и инклузију) и главна DEI службеница. Госпођица Пилаи има успешну глобалну каријеру у области DEI која обухвата секторе животних наука, технологије, финансијских услуга и медија. У последње време била је потпредседница и глобална шефица DEI у компанији Zendesk. Пре тога, била је главна службеница за разноликост у Dow Jones, укључујући њену водећу марку, The Wall Street Journal. Такође је водила глобално истраживање маркетинга, корпоративну стратегију и DEI напоре у Fortune 50 компанијама као што су Prudential Financial, Johnson & Johnson и ACNielsen. Као сертификована DEI професионалка, госпођица Пилаи је дипломирала пословну администрацију на KS School of Management у Индији и стекла мастер диплому из пословне администрације на Symbiosis International Business School у Индији.

Жолт Бубори је руководилац екосистема за Мађарску у EIT Health InnoStars. Он је менаџер са богатим искуством у пословном и ИКТ консалтингу, управљању променама и пројектном менаџменту. Изузетно је искусан у лидерству и изградњи мрежа за иновације, ИТ, убрзање пословања и инкубацију. Тренутно примењује своје опсежно знање о здравственој индустрији како би подстакао сарадњу између стартапова, институција и великих компанија у области иновација и пословних пројеката. Жолт Бубори је стекао мастер диплому економских наука са специјализацијом из менаџмента, организације и стратегије на Универзитету Корвинус у Будимпешти.

Др Џорџ Д. Јанкопулос је суоснивач, председник и  главни научни саветник компаније Regeneron Pharmaceuticals. Као један од оснивача компаније, водећи изумитељ и креатор лекова, Јанкопулос је допринео да Regeneron постане један од лидера у области биотехнологије, развијајући бројне лекове одобрене од стране Управе за храну и лекове (FDA) и истраживачке производе готово све развијене у лабораторијама компаније. Др Јанкопулос је међу најцитиранијим научницима у свету, са значајним публикацијама у области клонирања, биологије бројних фактора раста и других открића која су допринела развоју лекова и технологија компаније Regeneron. Стекао је звање доктора медицине на Колеџу лекара и хирурга Универзитета Колумбија и докторирао биохемију и молекуларну биофизику на Постдипломским студијама уметности и наука Универзитета Колумбија.