Ксенија Драшковић је извршна директорка и оснивачица GlorifAI.ai. Она је такође оснивачица и председница корпорације KDSS, која испоручује решења за науку о подацима у производњи у различитим индустријама. Са преко 20 година искуства у предиктивној аналитици и машинском учењу, Драшковић је истакнута лидерка и стручњакиња у области науке о подацима. Претходно радила као главна научница за податке и сарадница у компанији Verizon, где је водила награђивани тим за науку о подацима који је допринео одржавању водеће стопе одлива у индустрији више од пет година.

Бенце Хорват је генерални директор компаније Spicy Analytics. Гospodин Хорват, са 15 година искуства у анализи у здравству, обављао је лидершке позиције у одељењима за истраживање тржишта и анализе у Aventis Pharma, касније у Sanofi Aventis и Egis Pharmaceuticals. Након неколико година проведених у разним мултинационалним фармацеутским компанијама, Бенце је 2006. године основао Thesys Labs Ltd., која је касније постала водећа консултантска компанија у фармацији, Thesys Group, где је постао генерални директор. Има диплому из пословне администрације и менаџмента са IBS Међународне пословне школе.

Др Игор Пешко је продекан за развој и финансије и директор департмана за грађевинарство и геодезију на Факултету техничких наука, Универзитет у Новом Саду. Суоснивач је удружења DigiCon, члан Управног одбора у BIM Србија и председник Комисије U442 за информационо моделирање грађевина (Building Information Modeling). Његово истраживање је усмерено на управљање изградњом и пројекте у грађевинској индустрији. Као аутор и коаутор, објавио је више од 70 научних радова у међународним и националним часописима и конференцијама. Такође, Игор је учествовао у неколико пројеката које је финансирало Министарство науке Републике Србије. Стекао је звање доктора наука у области управљања изградњом са специјализацијом за вештачку интелигенцију на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Jелена Бојовић је директорка Центра за четврту индустријску револуцију са више од 20 година искуства у јавним политикама, јавно-приватним партнерствима и дигитализацији. Као стручњакиња за регулаторне реформе и спровођење политика локалног економског развоја, Јелена од 2000. године ради на реформи законодавног процеса за предузећа, привлачењу инвестиција, програмима подршке привреди и изградњи партнерстава између јавног и приватног сектора. Каријеру је започела у Међународном републиканском институту (IRI), након чега је пет година радила као тим лидерка за локални економски развој у оквиру USAID Програма подршке економском развоју општина. Од 2010. године Јелена се придружила НАЛЕД-у, прво као програмска директорка, а затим као директорка за јавне политике.

Питер Гудхенд је генерални директор Глобалне алијансе за геномику и здравље (GA4GH) и председник GA4GH Inc. Гудхенд је играо кључну улогу у оснивању и развоју GA4GH као извршни директор, пре него што је постао генерални директор. Раније је био председник Онтаријског института за истраживање рака (OICR) и председник и генерални директор Канадског друштва за борбу против рака. Пре него што се прикључио добротворном сектору, имао је 20-годишњу каријеру у глобалној индустрији медицинских технологија, укључујући стратегијске лидерске улоге у мултинационалним компанијама за здравство и као оснивачки генерални директор Health Technology Exchange (HTX).

Лигија Корновска је генерална директорка Пољске болничке федерације и председница Управног одбора у Data Lake. Лигија је била уврштена у Forbes-ову листу 25 испод 25 и 30 испод 30, а такође је именована међу 100 најутицајнијих жена у области вештачке интелигенције и 100 најутицајијих људи у пољском здравству. Она је лидерка у области вештачке интелигенције у медицини, телемедицини и медицинским подацима, као и искусна менаџерка стартапа, инвеститорка и консултанткиња који помаже у унапређењу дигиталне трансформације у здравству.

Др Миљана Танић је виша научна сарадница на Одељењу експерименталне онкологије Института за онкологију и радиологију Србије, руководитељка пројекта TRACEPIGEN, оснивачица и генерална директорка компаније PuppyPrint Genomics и истраживачица на Универзитетском колеџу у Лондону. Миљана је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду на смеру Молекуларна биологија и физиологија 2008. године. Своју докторску тезу одбранила је 2012. године на Медицинском факултету Универзитета у Мадриду. Током своје научне каријере др Миљана Танић је објавила 15 научних публикација, од којих 9 као први аутор, у престижним светским научним часописима као и бројне апстракте на националним и интернационалним конференцијама. Добитница је великог броја награда и признања укључујући националну стипендију за жене у науци спонзорисану од стране L’Oreal и UNESCO-а (L’Oreal/UNESCO For Women in Science National Fellowship) као и Marie Sklodowska-Curie стипендију (Marie Sklodowska-Curie Actions COFUND Fellowship).

Бојана Миросављевић је директорка за стратегију заговарања права пацијената у Центру за ретке болести компаније ICON у Србији. Има више од 15 година искуства у стратегији заговарања права пацијената са ретким болестима, посебно у процесу клиничког развоја. Она је хемичарка и ембриолог специјализована за генетско тестирање пре имплантације (PGT). Др. Бојана Миросављевић је оснивачица и председница Удружења пацијената ЖИВОТ (LIFE), асоцијације посвећене подршци деци са ретким болестима и унапређењу истраживања у овој области. Бојана има обимно искуство у креирању и имплементацији стратегија заговарања права пацијената за ретке болести у секторима фармације и организација за уговорно истраживање (CRO). Њени напори су довели до успешног лобирања за Зојин закон, који је значајно унапредио приступ дијагнози и скринингу новорођенчади у Србији. Поред тога, она је сертификована EUPATI експерт за пацијенте са ретким болестима и призната је за свој утицајни рад добивши престижну EURORDIS Black Pearl награду.

Др Шадаб Кан је истраживач у области вештачке интелигенције у здравству и оснивачки саветник за вештачку интелигенцију у компанији Ruya Genomics. Донедавно је био виши потпредседник за вештачку интелигенцију и примењене науке у компанији M42, где је предводио тим научника и инжењера у решавању проблема у области вештачке интелигенције у здравству. Предводио је компанију М42 и у области геномске вештачке интелигенције, а његов тим је развио генеративна AI решења као што је Med42 . Пре него што се придружио компанији M42, радио је као истраживач у области вештачке интелигенције у здравству у компанији Inception (G42) у Уједињеним Арапским Емиратима. У компанији Inception, др Кан је био један од првих чланова факултета на Универзитету за вештачку интелигенцију Мохамед Бин Зајед (MBZUAI). Пре доласка у УАЕ, Шадаб је био стипендиста радиологије у Харвардској медицинској школи и Бостонској дечијој болници. Докторирао је на Дартмут колеџу 2016. године, где је добио престижну William H. Neukom 1964 Fellowship стипендију за рачунарске науке за истраживање у развијању медицинских уређаја и алата за анализу медицинских података.

Др Иван Танасијевић је истакнути професионалац са снажном позадином у примењеној математици и теоријској физици. Докторирао је примењену математику и теоријску физику на Универзитету у Кембриџу, Велика Британија, где су његови истраживачки интереси обухватали различите области, укључујући биофизику, механику флуида, покретне микроорганизме, вештачке микропливаче, колективно кретање и синхронизацију.

Пре доктората, Иван је завршио основне студије на Универзитету у Кембриџу, где је стекао титуле Бечелор оф Артс (BA) и Мастер оф Математикс (MMath).

Са јаким академским темељима и докторатом са једне од водећих светских институција, Иван сада ради као постдокторант у Институту за истраживање и развој вештачке интелигенције Србије (ИВИ), фокусирајући се на пројекат „Дизајн малих молекула уз помоћ вештачке интелигенције“. Претходно је спроводио истраживања као истраживачки стажиста на Школи инжењерства Универзитета у Ливерпулу и на Одељењу за примењену математику и теоријску физику (DAMTP) Универзитета у Кембриџу.

Иван Танасијевић доноси богатство знања и истраживачке експертизе у своју улогу шефа београдске канцеларије, доприносећи мисији института и проширујући његово присуство у области вештачке интелигенције. Фокус његовог истраживања лежи у примени вештачке интелигенције у здравству и природним наукама. Поред тога, његов рад се односи и на развој лекова, где се технологије вештачке интелигенције користе за убрзавање откривања и оптимизације нових терапијских једињења.

Интегрисањем напредних модела машинског учења и биолошких података, његово истраживање има за циљ да поједностави процесе откривања лекова, унапреди прецизну медицину и побољша резултате код пацијената. Кроз интердисциплинарну сарадњу, његови напори доприносе премошћавању јаза између иновација у области вештачке интелигенције и практичних примена у фармацеутским истраживањима и здравственим системима.

Др Владимир Цмиљановић је оснивач, председник и генерални директор компаније Swiss Rockets AG, као и оснивач, потпредседник и генерални директор компаније Rocketvax AG, обе са седиштем у Базелу, Швајцарска. Др Цмиљановић је истакнути предузетник у фармацеутској индустрији, признати медицински хемичар и успешан научник у области канцера са више од 15 година искуства у развоју онколошких лекова. Године 2011. основао је PIQUR Therapeutics, коју је развио у међународну биотехнолошку компанију. 2014. година освојио је Награду младог предузетника Северозападне Швајцарске, а 2015. године Награду Швајцарског економског форума. Године 2016. основао је TargImmune Therapeutics, биотехнолошку компанију усредсређену на имунотерапије усмерене на ћелије канцера. Године 2018. основао је Swiss Rockets, а 2020. компанију RocketVax AG. Године 2021. основао је компанију Torqur AG и исте године био награђен Наградом Никола Тесла од Владе Републике Србије за своје изузетне научне и предузетничке доприносе, а 2023. године наградом Tesla Spirit Award од Теслине научне фондације у Сједињеним Америчким Државама.

Др. Надажда Грачева је руководитељка одсека нуклеарне медицине у компанији Swiss Rockets AG. Надежда је научница са богатим искуством у областима радиохемије и радиофармације. Стекла је докторат на швајцарском техничком универзитету EТХ Цирих, где се бавила развојем нових радиоактивних нуклида за циљану радионуклеидну терапију. Након даљег образовања на Одсеку за клиничка истраживања на Универзитетској клиници у Базелу, придружила се компанији RocketVax како би подржала управљање клиничким студијама и клиничку науку. Др. Грачева је такође успешна ауторка неколико научних публикација и коауторка најбољег доприноса на Конгресу Европске асоцијације за нуклеарну медицину (EANM), за који је 2018. године добила EANM Марија Кири награду.

Др Ричард П. Баум је председник ICPO ( Међународни центри за прецизну онкологију ) Академије, члан Управног одбора ICPO и консултант Напредног центра за радиомолекуларну прецизну онкологију (RPO) у клиници Curanosticum Висбаден-Франкфурт у Немачкој. Више од 22 године, до краја 2019. године, био је председник Центра за молекуларну радиотерапију и молекуларну слику у Централној клиници у Бад Берки. Проф. Баум је клинички научник који је учествовао у увођењу пептид-рецептор радионуклидне терапије (PRRT) за неуроендокрине туморе (NET). Он је извео прву PRRT терапију у Немачкој у Медицинском центру Универзитета у Франкфурту. Награђен је бројним признањима, као што су Малинокдт признање 1990. године, ГЛОРИНЕТ награда 2014. године и Саул Херц награда 2019. године од SNMMI (једна од најпрестижнијих награда за животно дело у области нуклеарномедицинске терапије). Тренутно, Ричард П. Баум има неколико гостујућих и сарадничких професорских позиција широм света. Стекао је звање доктора медицине са специјализацијом из ендокринологије на Универзитету Јоханес Гутенберг у Мајнцу.

Др Елцин Зан је руководитељка катедре за нуклеарну медицину у Клиници Кливленд у Сједињеним Америчким Државама. Она је радиолошкиња са двоструком лиценцом, специјализована за неурорадиологију и нуклеарну медицину. Пре тренутне функције, др Зан је била директорка нуклеарне тераностике на NYU Langone Health клиници шест година, а такође је била и доценткиња клиничке радиологије на Weill Cornell Medicine колеџу и асистенткиња радиолога у болници New York-Presbyterian Hospital-Weill Cornell Campus. Др Зан завршила је докторске студије на Медицинском факултету Универзитета у Анкари у Турској, где је завршила специјализацију из радиологије 2004. године. Након тога, завршила је специјализацију из неурорадиологије у академском медицинском центру Johns Hopkins Hospital 2016. године.

Проф. др Вера Артико је председница Удружења нуклеарне медицине Србије, директорка Центра за нуклеарну медицину Клиничког Центра Србије, шефица Катедре за специјалистичке студије из нуклеарне медицине, чланица Савета Медицинског факултета и Већа за биотехничке науке Универзитета у Београду. Чланица је Комитета за инфекције и инфламаторне процесе Европског удружења нуклеарне медицине (EANM) и представница у Европској школи за разноврсна снимања и терапију (ESMIT), где је и предавач. Координатор је у мрежи за снимања Централноевропског програма размене између Универзитета (CEEPUS). Национални је представник у Форуму за медицинске апликације Европске организације за нуклеарна испитивања (CERN). Руковођитељка је и учесница у многим пројектима Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), Еразмус плус и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Проф. др Вера Артико је добитница више награда, чланица је уредничких одбора у иностранству и предавачица и организаторка многобројних домаћих и страних стручних састанака.

Др Милош Ђорђевић је научни саветник Института за нуклеарне науке Винчa,  Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду. Већ двадесет година бави се физиком високих енергија као члан Колаборације CMS у CERN-у и то превасходно физиком Higgs бозона, као и алгоритмима за реконструкцију догађаја у реалном времену. У CERN-у је имао више престижних позиција (Research Fellow, Corresponding Associate) и био руководилац неколико истраживачких група. Последњих година се бави се биофизичким Монте Карло симулацијама утицаја зрачења на живе системе; на нивоу ћелија и на суб-ћелијском (ДНК) нивоу. Члан је Колаборација Geant4 и Geant4-DNA и руководилац је билатералног пројекта „Павле Савић“ са Француском. Аутор је и коаутор више од 25 публикација и одржао је више од 30 предавања по позиву из физике високих енергија, као и биофизике на водећим међународним конференцијама.

Др Михаило Јовановић је директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу. Дипломирао је и магистрирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Доктор економских наука постао је 2012. године, да би своју другу докторску тезу одбранио из области математике и рачунарства 2022. године на Криминалистичко-полицијском Универзитету у Београду. Допринео је у оснивању Канцеларије за ИТ и еУправе Владе Републике Србије 2017. године, нa чијем челу је био директор од 2017. до 2022. године. Обављао је функцију министра информисања и телекомуникација од 2022. до 2024. године. Заслужан је за интензиван развој услуга и инфраструктуре електронске управе, дигиталној трансформацији јавне управе, напретку дигиталне економије, али и препознатљивости, поверењу и вери грађана у еУправу. Изградњом Државног дата центра у Крагујевцу, као и имплементацијом електронских услуга Бебо, добро дошла на свет, еВртић, еУпис, Моја средња школа, еСандуче, електронски потпис у клауду и многих других на Порталу еУправа оставио је неизбрисив траг у дигитализацији јавне управе у Србији.

Мартин Молан је специјалиста за машинско учење, фокусиран на моделовање корисника, образовну вештачку интелигенцију и подршку система високих перформанси у рачунарству. Мартин је дипломирао математику на Универзитету у Љубљани, магистрирао машинско учење на Међународној постдипломској школи Јожефа Стефана, а тренутно је на докторским студијама у области науке о подацима и рачунарству на Alma Mater Studiorum – Универзитет у Болоњи, где се фокусира на коришћење машинског учења за подршку операцијама високих перформанси у рачунарству у CINECA – највећем и најзначајнијем рачунарском центру у Италији и једном од највећих у Европи.

Др Драшко Драшковић тренутно обавља функцију руководиоца за истраживање у UNDP Accelerator Labs при програму Уједињених нација за развој. Има богато и разноврсно искуство у области иновација. Сарађивао је са владама, приватним сектором и невладиним организацијама. Пре тренутне функције, др Драшковић радио је као експерт за иновације у Међународној телекомуникационој унији (ITU) Уједињених нација у Женеви. Његово искуство укључује и позицију вишег сарадника у CERN-у, где је био одговоран за развој нових инструмената за HiLumi надоградњу Великог хадронског колајдера. Др Драшковић је признат као Global Shaperод стране Светског економског форума и уврштен међу Топ 100 Digital Shaper-a у Швајцарској од стране DigitalSwitzerland. Био је предавач на инжењерским курсевима на универзитетима у Лондону и Мадриду, а докторат је стекао у области безжичних комуникација у Лондону. Његова академска постигнућа призната су добијањем Марија Кири постдокторске стипендије, која се додељује изванредним младим истраживачима од стране Европске уније.

Ала Волдман-Рантцер је потпредседница за стратегију и политику у Good Food Institute Israel. Ала управља стратешким односима, подстичући владу и стратешке партнере да максимизирају финансирање, ресурсе и инфраструктуру како би олакшали раст сектора алтернативних протеина, подижући препознатљивост ове области као технолошког решења за климатске промене и безбедност хране. Ала има више од седам година искуства у вођењу великих, дугорочних пројеката са компанијама у Сједињеним Државама, Индији и Европи. Пре него што се придружила GFI-у, Ала је била директорка пројекта у Goldratt Consulting Ltd. Дипломирала је хемију на Универзитету у Тел Авиву и стекла мастер диплому из материјалних наука на Вејцмановом институту наука.

Пурусхотам Каушик је руководилац Центра за четврту индустријску револуцију (C4IR) у Индији. Придружио се Светском економском форуму у марту 2020. године, са двадесет пет година искуства у телекомуникацијама и информационим технологијама, обављајући улоге руководиоца у продаји и консалтинг менаџменту. Своју каријеру започео је 1995. године, радећи у различитим телекомуникационим компанијама, укључујући Alcatel Systems, Lucent Technologies и Nortel Networks, на водећим позицијама у продаји све до 2009. године. Од 2009. до 2016. године, Пуру је радио у Cisco Systems India, где је био директор за управљање продајом од 2014. до 2016. године. Након тога, обављао је улогу старијег саветника у McKinsey-ју од децембра 2016. до јуна 2018. године. У априлу 2018. године, придружио се компанији Larsen & Toubro Ltd. као руководилац стратегије и великог пословања. Пуру има диплому са Панџаб инжењерског колеџа а мастерирао је на Факултету за управљање на Банарас Хинду Универзитету у Варанаси.

Кетрин Ан Фостер, бивша канадска дипломаткиња која је вршила функцију климатског аташеа у Сједињеним Државама и била члан Кофи Ананове мреже за људску безбедност, већ више од 30 година предводи иновације на пресеку технологије, политике и финансија. Обављала је водеће улоге у оквиру европске иницијативе за климатске промене Climate-KIC и била извршна директорка Зелене дигиталне финансијске алијансе, укључујући и улогу руководитељке у Радној групи Генералног секретара Уједињених нација за дигитално финансирање Циљева одрживог развоја (SDG). Непрекидно доприноси иновацијама у области блокчејна, вештачке интелигенције и дигиталних финансија, као и пилот пројектима и сарадњама за Банку за међународна поравнања, Светску банку и УН радне групе. Она је искусна говорница на конференцијама, истакнута стручњакиња и учествује у саветодавним телима као што су Глобални иновациони хаб UNFCCC и COP28UAE TechSprint, као и у иницијативама за убрзавање и инвестиције, те у награђиваним стартаповима у области дигиталних технологија.

Др Бранка Ракић је научна сарадница на Институту за истраживање и развој вештачке интелигенције у Новом Саду.  Након што је завршила студије молекуларне биологије у Београду, Бранка Ракић је докторирала у Аустрији у области епигенетике. Радила је као токсиколошкиња у фармацеутској индустрији и сарађивала као научна консултанткиња са истраживачким центрима у Сједињеним Државама. Након повратка у Србију, одлучила је да оснује свој стартап, али и да се врати на науку и истраживање кроз свој рад у институту. Као вођа тима, активно је укључена у примену вештачке интелигенције у здравству и животним наукама и призната је као једна од водећих стручњакиња у овој области на националном и регионалном нивоу.

Владимир Глигоријевић је сениор директор AI-ML у Prescient Design, у оквиру Genentech R&D (gRED). Стекао је мастер диплому из теоријске физике на Универзитету у Београду. Након тога, студирао је рачунарске науке и биоинформатику, фокусирајући се на интеграцију података путем машинског учења, са применама на анотацију протеина и генома, завршавајући свој докторат на Империјал колеџу у Лондону. Затим је прикључио Институту Flatiron, где је остао скоро четири године. Глигоријевићев рад на предвиђању структуре и функције протеина служио је као мотивација и основа за неколико приступа дизајну макромолекула. Глигоријевић је суоснивач Prescient Design и водио је интеграцију компаније у Roche и Large Molecule Drug Discovery (LMDD) у gRED-у.

Хенрик Л. Ибсен је оснивач и генерални директор компаније E-HealthBrains, компаније из Данске специјализоване за e-здравље и MedTech решења. Широко је признат као пионир у области e-здравља и виртуелне неге у Данској. Хенрик је стручњак за e-здравље са више од 30 година искуства у ИТ-у, више од 20 година у ИТ-у у здравству и више од деценије у области виртуелне неге. Од развојника система до менаџера пројеката, испоруке и рачуна, и на крају директора продаје, напредовао је на позиције као што су генерални директор/консултант у Silverbullet Consulting Aps, генерални директор/виши консултант и оснивачки партнер у Silverbullet A/S, генерални директор/виши консултант и оснивачки партнер у OpenTelehealth Aps, директор за међународни развој пословања у Doccla Ltd, Велика Британија, и тренутно служи као генерални директор/виши консултант и оснивачки партнер у eHealthBrains Aps.

Др. Невенка Димитрова је извршна директорка за биомедицинске податке и технологију у Меморијалном Слоан Кетеринг канцер центру у Сједињеним Америчким Државама. Претходно је била потпредседница за науку о подацима и инжењерство података у компанији GlaxoSmithKline, где је комбиновала своје технолошке иновације у вештачкој интелигенцији и машинском учењу са напредним архитектурама података на клауду и информатике у здравству, служећи целом сектору биофармацеутских истраживања и развоја (10,000 људи), укључујући откривање циљева, биомаркере, клиничка испитивања и производњу. Раније, као техничка директорка за онколошку информатику и геномику у компанији Philips, успела је да од истраживања дође до тржишног успеха и утицала је на отварање нових пословних прилика у клиничкој информатици. С докторском дипломом из рачунарских наука, 140 научних радова и преко 70 одобрених патената у области машинског учења, Невенка је призната за своје техничко вођство и спољне сарадње, добивши награду Gilles Holst, највише признање колега у компанији Philips. Њена стручност и интересовања су усмерена на унапређење клиничких исхода у онкологији, епидемиологији и имунологији.